Да ли се пас СЕЋА шта је радио као штене?

Пси дефинитивно имају сећања, али она функционишу мало другачије него код нас људи. Иако не могу да нам препричају шта су радили прошлог лета, наука потврђује да њихови мозгови чувају различите врсте информација. Ево како пси памте свој живот.

1. Епизодна меморија (сећање на догађаје)

Дуго се веровало да само људи имају „епизодну меморију” (способност да се врате у прошлост и сете конкретних тренутака). Међутим, истраживања су показала да пси могу да се сете шта су радили у одређеном тренутку, чак и ако тај догађај није био директно повезан са храном или тренингом. На пример, пас може да се сети да сте јутрос сакрили играчку на одређено место.

2. Асоцијативна меморија (најјачи облик памћења)

Ово је начин на који пси највише уче. Они повезују одређене знакове са исходима:

• Поводац = Шетња.

• Звук кључева = Одлазак власника.

• Мирис ветеринарске амбуланте = Страх или нелагода.

Ове асоцијације су изузетно јаке и могу да трају до краја живота.

3. Процедурална меморија (вештине)

То је „мишићна меморија”. Једном када пас научи како да седне, да да шапу или отвори врата, он ту вештину не заборавља. То је слично као када човек научи да вози бицикл.

4. Препознавање лица и мириса

Пси имају невероватну способност да памте људе и друге животиње деценијама. Њихов примарни начин памћења је кроз нос. Чак и ако се физички промените, ваш мирис ће им рећи ко сте. Они памте како су се осећали поред некога. Ако сте према псу били добри, он ће вас памтити са радошћу чак и након много година раздвојености.

Да ли пси имају „аутобиографију”?

Научници сматрају да пси живе углавном у садашњем тренутку. Они вероватно не леже и не размишљају о томе „како је било лепо кад сам био штене”, али њихова прошла искуства директно обликују њихово понашање. Ако је пас имао трауматично искуство у прошлости, он ће носити то сећање кроз страх, иако можда не разуме тачно када се то десило.