Тамо где и папа иде пешке

Свако ко је ове године у свету или макар у Шпанији постао по нечему значајан може да рачуна да ће се његов лик наћи на традиционалним каталонским божићним фигурицама, које се зову кагане (Caganer, каталонски изговор: [kəɣəˈne]). Међутим, ове фигурице приказују познате у не баш пожељном издању, на ве-це шољи, или што би наш народ рекао у просторији „где и цар иде пешке”. У овом случају реч је о папи Лаву 14, који је изабран ове године у мају, па је тиме „заслужио” своју фигуру. Уз њега ове године осванули су и други нови ликови, а овековечио их је фоторепортер Епе. Пажњу каталонских уметника су добили и тенисер Јаник Синер, Алекс Маркез, шпански мотоциклиста, локални певачи Џон Даус и Аитана, као и многи други.

Фигурице већ красе излоге многих сувенирница, радњи, кафића у Ђирони и осталим каталонским градовима, а своје место добиће у новогодишњим јаслама(призори тек рођеног Христа с његовим родитељима, у штали, на сену с кравом и магарцем) које католици традиционално праве у својим домовима пред Божић и на јавним трговима. Осим у Каталонији овакве фигурице су популарне у суседној Андори, Валенсији, на Балеарским острвима, али и неким деловима Португалије и јужне Италије. Традиционално, фигурица је приказивана као сељак с традиционалном каталонском црвеном капом (баретина) и са спуштеним панталонама. Верује се да је овакав лик ушао у сцену рођења крајем 17. или почетком 18. века, током барока. Према етнографу Џоану Амадесу, то је била „уобичајена фигура у јаслицама у 19. веку, јер су људи веровали да указује на здравље тела и душевни мир, а њено постављање, веровало се, доносило је срећу и радост, а непостављање невоље. Осим тога верује се да је то начин да се и славнима покаже како су сви људи исти. Наравно, ове фигурице прате и оптужбе за богохуљење, да су гротескне, али каталонски антрополог Мигел Делгадо сматра да то није циљ, јер ништа није мучније и више гротескно од распећа Исуса Христа и крвавог јавног мучења и погубљења као одлучујућег тренутка у причи хришћанства.