Како су прва слова учили у Батајници
Пре 150 година, недалеко од данашњег здања ОШ ,,Бошко Палковљевић Пинки”, радила је српска народна школа у оквиру цркве. Након 1945. одржавани су аналфабетски течајеви и официрски курсеви
Основна школа ,,Бошко Палковљевић Пинки” у београдском приградском насељу Батајница прошлог месеца обележила је 64 године постојања под тим именом, али историја ове образовне установе сеже у много даљу прошлост. Она баштини наслеђе школе из 1875, која се налази у непосредној близини, па тако заправо обележава јубилеј од чак 150 година постојања.
Слободанка Шаренац, библиотекарка Основне школе ,,Бошко Палковљевић Пинки” подсећа да се недалеко од данашњег здања налазила српска народна основна школа која је радила у оквиру цркве. Почела је с радом 1708. године и била је симбол почетка развоја школства у југоисточном делу Срема. Реформом школског система у Аустро-угарској монархији, постала је образовна институција, чију зграду је саградио кнез Никола Вулко 1875. године уз помоћ народа.
„Од 2018. године је културно добро града Београда и заштићени споменик културе. Препознатљива је по поштовању различитости, неговању духа толеранције и заједништва”, каже Слободанка Шаренац.
У Летопису школе налази се и школска извешћа од 1887/88. године о напредовању ученика, уписница, одељења и учитеља који су их водили. Записано је и да је у школи од оснивања до пензионисања, пред сам почетак Првог светског рата, радила учитељица Марија Шијакова. Подаци о школи не постоје за период од 1912. до 1915. године, али поуздано се зна да је школа радила.
У току Првог светског рата, радила је нередовно, похађао ју је мали број ученика, а ђака је било више након завршетка рата и уласка у нову државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевину Југославију.
У том периоду учитељи држе предавања за народ чији је циљ народно просвећивање, а због све већег броја ученика, од почетка 30-тих година 20-ог века, покренута је иницијатива о подизању нове школске зграде и отварању виших разреда. Међутим, идеја није реализована.
Током Другог светског рата, припадници Културбунда из Старе Пазове оштетили су инвентар и школске просторије, али школа је радила, нередовно. У то време Батајница је била у саставу НДХ, па је назив школе Државна основна промењен у Државна пучка школа, а ђаци су били познати илегалци и партизански курири, као Светислав Голубовић Митраљета, народни херој, Жарко Јовановић Јагдино, аутор ромске химне ,,Ђелем, ђелем”, и бројни други...
Након ослобођења, школа је осим нижих разреда, имала пети и шести и статус више основне школе.
Послератно време и због промене закона доноси све више деце у ђачке клупе, а у школи су организовани аналфабетски течајеви, официрски курсеви. Остало је забележено да је у том периоду посебно била ангажована Ангелина Михајловић, учитељица и управитељка школе, која је водила и хор. Од 1959. уводи се нови наставни план и програм, школа се повезује с локалном средином, кроз друштвено-корисни и производни рад и нове предмете.
Већа насељеност врло брзо је условила отварањем две школе у Батајници. ОШ ,,Бошко Палковљевић Пинки” отворена је 22. октобра 1961. у присуству мајке народног хероја по којој је школа добила име и тадашњег партијског руководства.
Развој културних активности, рад пионирског одреда ,,Пинки”, бројне секције, сведоче о богатом животу школе у периоду 60-тих, 70-тих и 80-тих година прошлог века. Нагле и бурне друштвене промене након распада државе и грађанских ратова мењале су и школу, али њен дух остао је исти, непромењен.
