До чукундеде уз помоћ ДНК

Све више људи у Србији последњих година почиње да се бави откривањем сопственог порекла. Оно што је некад било могуће само уз помоћ породичног предања, матичних књига и старих пописа, данас је захваљујући генетици постало прави истраживачки подухват. Љубитељи родослова, окупљени око Друштва српских родослова „Порекло”, које постоји од 2012. године, повезују старе архиве и најсавременија ДНК истраживања, у потрази за одговором на вековно питање – одакле смо потекли.

Друштво је настало као мала група ентузијаста који су се бавили класичним родословним истраживањем – прегледали архивску грађу, судске списе и матичне књиге. Брзо им се прикључио стручњак који је учествовао у пројекту мапирања светске популације који је покренуо „National Geographic”, што је означило почетак српских истраживања хаплогрупа. Данас је Y (ипсилон) ДНК база података „Порекла” највећа те врсте у региону, с више од 11.000 тестираних људи српског порекла из свих крајева где Срби живе – од Лике и Кордуна, преко Босне и Херцеговине до источне Србије и Северне Македоније.

Ипсилон анализа открива претке из 17. века

Срби, по правилу, могу на основу породичних прича и докумената да реконструишу своје порекло два или три века уназад. Ретки су они који успеју да стигну до краја 17. века. Али ДНК анализа ипсилон хромозома омогућава да се временом врати и пет, десет или више хиљада година уназад. „Ипсилон ДНК тест прати мушку лозу у непрекинутом низу. У сваке три, четири генерације настаје мутација, па се на основу њих може пратити пут предака дубоко у прошлост”, објашњава Бранко Тодоровић, секретар друштва.

Поред класичног ДНК теста, све више пажње привлачи и археогенетика – наука која из скелетних остатака старих хиљадe година извлачи податке о древним популацијама. Тако је могуће упоредити савремене резултате с оним старобалканским, па чак и открити везе с народима који су овде живели пре две, пет или десет хиљада година.

Једно од најзанимљивијих открића које је проистекло из ових истраживања јесте повезаност крсне славе и генетике.

„Слава прати генетички резултат”, кажу у друштву. Ако две породице славе исту славу, а живе у различитим крајевима, с различитим презименима и немају сазнања да су сродне – ДНК анализа често открије да им је заједнички предак живео пре више векова. Људи који се упусте у трагање за пореклом, кажу чланови „Порекла”, ретко када на том путу стану. Једни полазе од породичне приче, други од жеље да открију непознате сроднике, а неки једноставно из радозналости. Кад се једном уђе у базу, чека се да се појави неко с ким се поклапају резултати и тако се полако шири родбинска мрежа. Наука у великом броју случајева потврђује сачувана породична предања, показало се да у њима има више истине него што се мислило.

Друштво данас броји више од 580 чланова из целог света, међу њима и чланова несрпског порекла, што истраживање чини још занимљивијим. Највише интересовања показују људи из западне Србије – Чачка, Ужица и Старог Влаха, подручја која су вековима била у покрету, док је источна Србија мање заступљена.

Од Цвијића до археогенетике

– Генетика је, на известан начин, потврдила рад Јована Цвијића. Његова школа се ослањала на етнографска предања, а данашња генетичка анализа показује да су многа од њих тачна – наглашава Тодоровић.

Према подацима „Порекла”, око 51 одсто Срба по мушкој линији припада подгранама хаплогрупа карактеристичним за словенске популације, док је остатак у највећој мери старобалканског порекла – потомци народа који су живели овде пре доласка Словена. Мањи број припада досељеницима из каснијих периода: Сасима, Норманима, трговцима или рударима из средњег века и народима који су се досељавали у 19. веку у Кнежевину Србију из Аустроугарске: Чеси, Словаци, Хрвати, Словенци и сви они који су из било ког разлога видели своју будућност у новоствореној младој српској држави.

Сваки нови резултат, кажу у друштву, као да дода једну коцкицу у огроман мозаик нашег националног генетског пејзажа. Понекад је потребно месецима или годинама чекати да се појави још неко сличног профила, али свако поклапање може да осветли причу стару стотинама година.

Тестирање је једноставно – узима се брис из слузнице усне дупље, а резултати стижу за неколико недеља. После тога почиње оно што за многе постаје страст: упоређивање, трагање по старим документима и разговори са сродницима. Једни открију да су потомци старих племена, други да носе хаплогрупу која води до Скандинавије или до келтских слојева у Европи.

„То је занимљив спој науке, историје и људске радозналости”, каже Тодоровић. „Кад неко сазна да је његов генетски траг стар хиљаду година, добије сасвим нов осећај о себи и својој прошлости.”

И тако, из једног обичног бриса из усне дупље, понекад се отвори читав пут кроз време – до краљева, племена, ратника и заборављених предака чији гласови, захваљујући генетици, поново проговарају.

Београд – млад грозд на српском стаблу

Београд је идеалан терен за истраживање порекла, јер у њему живе Срби из свих крајева некадашњег српског етничког простора, као и припадници других народа. Велики број свих тестираних у оквиру друштва „Порекло” су данас Београђани, али њихови генетски трагови воде до најразличитијих места – од унутрашњости Србије до Херцеговине, преко Црне Горе и Босне, простора северно од Саве и Дунава до Северне Македоније.

Археогенетика данас омогућава поређење савремених резултата с хаплогрупама древних народа попут Трачана и Илира, па се у генима јасно виде таласи сеоба. Старији Словени потичу из подручја тромеђе Украјине, Пољске и Белорусије, док су „млађи” Словени они на Балкану. Тако су и Београђани, по свом генетском профилу, млађи огранак – потомци породица које су се у престоницу доселиле пре једног или једног и по века, а најчешће у новије време.

Мало мешања Срба и Албанаца

Подаци показују да је генетска дистанца између Срба и Албанаца, као и између Италијана и Словенаца, највећа у Европи рачунајући народе који се међусобно граниче, што сведочи да није било много мешања међу овим популацијама. Такозвано арбанашење или посрбљивање јавља се тек у једном до два случаја на хиљаду тестираних, каже Бранко Тодоровић.