„ПЛАЗМА” СТИГЛА У АФРИКУ

Покретање производње није само индустријски потез, већ и симболично потврђивање трајног пријатељства с овом државом, која није признала Косово

Дуж ауто-пута који са центром Лагоса повезује најпрометнији и највећи међународни аеродром у Нигерији, назван по генералу Муртали Рамату Мухамеду, некадашњем нигеријском шефу државе, стоје огромни билборди с натписима „ПЛАЗМА” рекламе за најпознатији српски кекс.

„Нигерија је са преко 232.000.000 становника, најмногољуднија држава у Африци, а по броју становника на шестом месту од свих држава света. Оно што је посебно важно је податак да је више од 70 одсто становника млађе од 32 године, а 42 одсто становништва чине деца млађа од 15 година. Идеално тржиште за нашу „Плазму”, истакао је генерални директор компаније „Бамби” Драган Стајковић, на церемонији приликом недавног отварања производних погона у Лагосу.

Српска компанија покренула је локалну производњу плазма кекса у Нигерији, у сарадњи с „Кока-Кола ХБЦ”, односно нигеријском компанијом за флаширање (НБЦ) и „Сона групом”, а Лагос се позиционира као потенцијални центар за извоз кекса на западноафричко тржиште.

Овај догађај означава ново поглавље у економским односима две земље, али и оживљава дугогодишње пријатељске односе започете у Покрету несврстаних.

„У једном дану милиони људи пролазе овим путем возећи ка граду Лагосу, који према званичним подацима има 17 милиона становника, а по неким проценама чак и 21 милион, сви виде рекламе за српски кекс. Тек смо почели с производњом и продајом по тржним центрима, а интересовање је велико. Моја деца обожавају укус ʼПлазмаʼ кекса, наглашава Ајаи Мусади, генерални директор „Сона групе” за Нигерију.

Од њега сазнајемо и да ова саобраћајница поред које су постављени билборди за кекс „Плазма” повезује монументалну грађевину Лагоски међународни сајамски комплекс, који је пројектовао српски архитекта Зоран Бојовић, а 1977. изградила га је компанија „Енергопројект”, с аеродромом и индустријском зоном. Додао је да је то још једна велика реклама за Србију.

Са преко 28.000 наших људи који живе и раде у земљама подсахарске Африке, српска дијаспора у Нигерији с одушевљењем дочекују почетак производње нашег најпознатијег кекса у Лагосу.

Породица Савић једна је од вишедеценијских српских становника Лагоса. Дошли су да раде за „Енергопројект” још седамдесетих година прошлог века и по завршеном великом грађевинском пројекту Међународног сајамског центра, одлучили да остану. „Наша деца су рођена у Нигерији, овде су расли, школовали се, остварили смо своје снове под сунцем Африке и задовљни смо. Годинама уназад смо доносили из Србије кекс „Плазма” нашим пријатељима Нигеријцима и наравно Србима који као и ми живе овде. Многа породична славља и заједничка дружења у српској заједници обележавана су и „плазма тортом”, радујемо се да ће сада бити свима доступна, са задовољством прича Душан Савић, архитекта у пензији.

Дипломатске везе између Србије и Нигерије потичу још из 1964. године, када су Југославија и Република Нигерија с тек стеченом независношћу, пронашле заједнички језик у оквиру Покрета несврстаних. Током деценија, Нигерија је задржала позицију несврстаности као темељну спољнополитичку оријентацију, наглашавајући суверенитет и немешање у унутрашње послове других држава. Србија, као наследница Југославије, наставља да негује ову дипломатску традицију водећи избалансирану политику између Истока и Запада.

Покретање производње „Плазме” у Нигерији није само индустријски потез, већ и симболично потврђивање трајног пријатељства две државе. Дипломатске везе наше две државе одражавају и сличне ставове о питањима суверенитета. Нигерија је одбила да призна независност Косова, позивајући се на сопствено искуство грађанског рата и залагање за територијални интегритет.