Сузе Козаре

Својом једноставношћу и документарним приступом, новинар Бранко Станковић постао је једно од популарнијих ТВ лица у Србији. А све је почело од његових, увек оригиналних, дописничких репортажа из Ужица и околине па се временом развило у радо гледану „Квадратуру круга” (РТС 1, 18.20), која, ево, сада „гази” у 24 годину.

Са екипом ишао је и по киши и мећави, верали су се по планинама, гудурама, чак и по електричним стубовима. Било је свега, згода и незгода, смеха и суза. За данас најављује емисију о Козари, a назвао ју је „Сузе Козаре”.

Зашто?

Каже ова митска планина вековима је симбол живота, али и страдања Крајишника. У Другом светском рату Козара је била српском народу из Крајине склониште и уточиште, али и његово стратиште, његова скривница и његова гробница.

– Козара је планина која много памти, а понајвише 1942. годину, јер је тада гледала највеће зло у својој историји – каже Бранко Станковић. – Никада, од како постоји, Козара није била толико натопљена крвљу као у лето те кобне 1942, када је организована немачко-усташка офанзива на Козару у којој је страдало 9.921 партизан и на хиљаде цивила, међу којима је свако четврто било дете. Они који су преживели ту офанзиву заробљени су и депортовани у усташке логоре. Највише их је завршило у комплексу логора Јасеновац, а део њих је затворен у логоре у тадашњој Босанској Дубици и у Циглани код Приједора, додаје. Независна држава Хрватска је једина у људској историји имала и логоре за децу у којима је убијено или уморено глађу више од 23 хиљада српске деце.

Осим Јасеновца, логори за децу постојали су и у Старој Градишки, Сиску, Јастребарском, Млаки, На Пагу, Јабланцу и у Горњој Ријеци код Крижевца.

Да подсетимо, Станковић је у „Квадратури круга” имао посебан серијал „Дубина злочина” од три емисије поводом 70 година од затварања дечјих логора у НДХ, 2015. године.

Иначе, од 1967. године Козара има статус националног парка који се простире на близу 4.000 хектара. Ова планина је некада била полуострво у Панонском мору и можда се ту крије једна од одгонетки откуд толико водно богаство на Козари, која на сваки квадратни километар има по један активни извор. На Козари извиру три реке: Мљечаница, Бијеле воде и Црна ријека, а планина је омеђена Савом, Уном и Саном.