Њујорк полако тоне
Научници упозоравају да се готово цео Њујорк полако слеже под сопственом тежином - и то буквално. Најновије истраживање открива да је импресивних 760 милиона тона челика, бетона и стакла притиснуло тло испод „града који никад не спава“, па се поједини делови милионске метрополе спуштају брже него други.
И док звучи као заплет из филма о катастрофи, научници наглашавају да је ово сасвим реалан, мерен и забрињавајући тренд.
Док се Њујорк спушта, околна вода, наравно, расте. Комбинација подземног слегања и убрзаног пораста нивоа мора ствара „савршен” ризик за приобалне четврти. Обале Менхетна, Бруклина и Квинса посебно су рањиве, а стручњаци подсећају да је ова суптилна, тиха претња једнако озбиљна као и орканске олује које повремено погађају град. Јер док олуја дође и прође, слегање тла је константно и неумољиво, пише Дејли мејл.
Неки делови града тону свега неколико милиметара годишње, док други пропадају и дупло брже. Разлози за то су огромна концентрација небодера, сложена геологија испод њих, али и људска активност која мења распоред подземних вода. Што је више терета изнад, то је већи притисак на већ оптерећено тло, а гравитација, наравно, ради своје.
Стручњаци тврде да процес не може потпуно да се заустави. Град је све тежи и тоне.
Добра вест је да се последице могу ублажити ако власти делују на време. Паметније управљање водама, модернизовање канализационе инфраструктуре, као и пажљиво планирање нових грађевина, могу да успоре темпо слегања и спрече најгоре сценарије.
Али, као што наглашава тим аутора истраживања, времена нема много. Подизање нивоа мора већ је реалност, а слегање тла убрзава штету коју те промене могу да направе. Зато упозоравају да сваки изгубљени месец значи већи ризик од поплава, оштећења обале, па и по безбедност становника.
