Опера у част изузетног Србина

У београдском позоришту „Мадленијанум” је тачно на 305. годишњицу, 26. Октобра, премијерно код нас изведена арија из опере „Истина у искушењу” италијанског композитора Антонија Вивалдија. Ово извођење је за нас посебно значајно јер је арија „Tu m’offendi” („Вређаш ме”) посвећена једном изузетном Србину, грофу Сави Владиславићу, амбасадору музике барока и Вивалдијевој мецени.

Овацијама за њено извођење је била поздрављена примадона Јасмина Трумбеташ.

Та заборављена опера први пут је изведена у Венецији 1720. године у присуству грофа Саве и његове супруге Виржиније Тревизан, Венецијанке из угледне породице дуждева. На тај догађај подсећа и постер који је тада најавио оперу. Оригинал, као и остала архива великог композитора чувају се и у Конгресној библиотеци САД и у Институту Вивалди у Венецији.

Опера је први пут изведена током карневала у једном од главних венецијанских позоришта, Театру „Сент Анђело”.

Три века касније, током истраживања у дигиталној архиви Конгресне библиотеке у Вашингтону, потомак Саве Владиславића, Бранко Вукомановић, на либрету наишао је на запис на староиталијанском дијалекту. Била је то Вивалдијева посвета српском грофу „који га је узео под заштиту”.

Али не само њега, већ је и „анђео чувар илирске регије, чије познаје древно и јасно порекло; које по обе линије потиче право од првих господара, деспота и грофова тако ратничке и славне нације”.

У барокним оделима

Историчар Марко Галасо, докторанд савремене историје на Универзитету у Трсту и велики љубитељи позне барокне музике, изјавио је за „Магазин” да је то вече било и подсећање на једног од највећих дипломата у историји, човека који је током свог авантуристичког живота ступао на најпрестижније царске дворове:

„То ремек-дело, као што се често дешава с великанима уметности, дуго је било заборављено – као и његов аутор, чији је геније поново откривен тек 1929. До сада, Србија није имала прилику да ужива у звуцима овог барокног бисера посвећеног легендарном грофу Рагузинском. Он је био дипломата и блиски саветник цара Петра Првог Великог, чији су успеси у области међународних односа обликовали историју Евроазије ремек-делима као што су ʼМир у Прутуʼ из 1711, који је омогућио Руској империји да порази краља Шведске, па све до Кјахтинског споразума из 1727, којим су разграничени руско и кинеско царство. Тада је био успостављен мир који, и данас, пркоси историји.”

Галасо није крио колико је уживао у извођењу опере, али и у привилегији да се с Јасмином Трумбеташ фотографише одевен у барокно одело какво су носили његове омиљене личности Вивалди, Хендел и Бах:

„Једно је бавити се историјом – а сасвим друго је када се сама историја бави тобом, преносећи те у епоху која представља квинтесенцију европског модернизма, тако темељног за наше вредности, а ипак тако далеког; у доба када је бити човек значило, на пример, месецима одано служити својој изабраници, задовољавајући се једва приметним знацима њеног наклонства, и када је још увек трансцендентност усмеравала животе највећих током њихових подухвата. Време у коме, гроф Сава Владиславић 1727. године оснива данашњу Кјахту, руски град којем је дао име Троицкосавск. За мене је све ово било крунисање два месеца докторског истраживања проведених у Београду, а и искуства као члана уредничког одбора, чија кулминација је била објављивање монографије ʼГроф Сава Владиславић Рагузински”, рекао је Галасо.

Током вечери, међународна публика се упознала и с биографским детаљима илирског грофа – од улоге амбасадора при Ватиканском двору, до брака с венецијанском племкињом Виржиниом Тревисан, до трагичног губитка његове деце.

Историчар је подсетио да је поменута арија мали, али значајан знак Вивалдијеве захвалности заштитнику који га је великодушно примио у свој дом у једном од најважнијих тренутака његовог живота. Без грофа Саве, могуће је да Вивалди не би написао неколико година касније можда и своје најчувеније дело „Изазов хармоније и инвентивности”, инструментални опус у којем се налазе и „Четири годишња доба”.

Поред Јасмине Трумбеташ запажене улоге у овом музичком догађају имали су сопран Јекатерина Мјазина, мецосопран Ирина Рејнард и баритон Леонид Бахталина, уз пратњу Оркестра солиста Београда под вођством Јевгенија Суслова. Репертоар је укључивао дела Моцарта, Сен-Санса, Жоржа Бизеа и Ђакома Пучинија.

На београдској премијери Елмира Шчербакова, специјална изасланица министра спољних и економских питања Владе града Москве, експерт УН за креативне градове, изјавила је да је фасцинирана грофом Владиславићем и његовим тековинама и да је са својим тимом „Дане Москве у Србији” посветила овом великану светске историје. Очекује да ће опера ускоро бити изведена и у Москви, а најавила је и да ће изложба Међународног комитета за обележавање 300 година Тројицкосавска, чији је члан, поставити своју изложбу у Палати Наришкин-Владиславић. То здање је гроф Сава добио од цара Петра Великог 1702. године на поклон. Та палата је проглашена за културно добро од федералног значаја у Русији. Почасни конзул Јерменије, Предраг Томић, изјавио је да му је част што је имао привилегију да присуствује премијерном извођењу арије Вивалдијеве опере посвећене тако једном значајном Србину о коме се веома мало зна у јавности. И Мохамед Кармуш (секретар Удружења српско-мароканског пријатељства), задивљен је како се Србија одужила свом највећем представнику историјског периода у којем није била на сцени.

Протагонисти опере „Истина у искушењу” боре се за престо. Фабула опере одвија се у измишљеном Орму, на обали реке Инда. Султан Мамуд има два сина Зелима и Мелинда рођеног из љубавне везе са робињом Дамиријом. Султан је, да би избегао срамоту, заменио децу, Мелиндо је одрастао као наследник, а прави син Зелим као обичан грађанин. Пред крај живота, жели да истина изађе на видело, али то изазива низ сукоба.

„Кад сам преслушала оперу, видела сам да је подела предвиђена за колоратурне женске гласове, што ја нисам. Изабрала сам две арије које су ми се допале, које сам и сматрала да могу да изнесем. Консултовала сам колеге, диригенте који се баве бароком. Мало по мало, пробе, и дошли смо до извођења Вивалдија с посветом Сави Рагузинском у Србији”, рекла је примадона.

Није крила колико је одушевљена грофом и да би се сад вратила у то време. Подсетила је колико се тада поштовало оно што раде уметници, а гроф Сава је подржао Вивалдија да напише и први пут изведе ову оперу. Драго јој је и што су су с њом у овом културном догађају биле колеге из Русије.

„Овоме је претходило прелепо истраживање. Када ме је позвала амбасадор Љиљана Никшић, била сам скептична. Нисам ни знала да постоји ова опера, чак ни колеге које се посебно баве бароком нису знале да постоји Вивалдијева опера посвећена грофу Сави”, казала је првакиња опере Народног позоришта.

Дани Москве у Београду

На београдској премијери потомак Саве Владиславића, Бранко Вукомановић, председник Комитета ТСК 300, био је одевен у фрак. Фотографкиња Вукица Микача овековечила је овај догађај. На фотографијама се налази и примадона Трумбеташ у предивној барокној хаљини од ројал бордо сомота и периком која је била карактеристична за даме барокне епохе.

„Дани Москве и Београда у Србији” протекли су у знаку лика и дела грофа Саве Владиславића, дипломате који је утицао на историјске токове наше цивилизације. Започети су у „Ст. Риџис” хотелу на гала вечери Града Београда и Града Москве, изложбеном поставком о његовим тековинама, као и промоцијом јубиларне монографије о грофу Сави и граду који је основао на најдаљој тачки православља Тројицкосавску, данас Кјахти, једином граду који је носио име Св. Саве, потом, промоцијом у Народној скупштини, а завршени су гала концертом у „Мадленијануму” у част амбасадора барока и мецене Вивалдија.