Кафка – дијагностичар нашег доба
Човек и писац Франц Кафка углавном је живео за правду, истину и достојанство људског бића. То би требало да буде универзално важна и једина неоспорна Кафкина порука свим људима. Био је против сваке догме, био је, такорећи, прави, искрени хуманиста
Рита Машалино (Ђенова, 1946) истакнута је италијанска теоретичарка књижевности, књижевница, кафкиолог и германиста. Ауторка је више десетина публикација (песама, романа, прича, научних радова, критика, студија о филму, сликарству и визуелним уметностима). Један је од најзначајнијих познаваоца Кафкине књижевности у Италији и признати стручњак семантичке анализе књижевних текстова. Добила је многе значајне италијанске и европске награде за свој рад.
Кафка је велико, можда једно од највећих имена од успостављања уметности писане речи. Када сте били млади, шта вас је привукло и зашто сте се определили за проучавање Кафкиног опуса?
Наша наставница италијанског у првом разреду средње школе задала нам је преко лета да читамо неколико аутора, о којима ћемо разговарати на почетку школске године. Ја сам добила задатак да прочитам нека Кафкина дела и напишем презентацију како бисмо о томе дискутовали. Купила сам дела која су била доступна и почела да читам „Метаморфозу”. Већ после неколико редова, прича ми се није допала, али сам наставила са читањем, а онда сам дефинитивно стала. Оно што сам прочитала, објективно ми се чинило као чиста глупост. Но, на универзитету (прва година) морали смо да прочитамо скоро сва Кафкина дела на немачком. Тек када сам прочитала прве редове немачког изворног текста „Метаморфозе”, била сам запањена чудесним језиком у оригиналу, начином размишљања Франца Кафке и наставила сам даље да читам његова дела са све већом страшћу.
Ако је Кафка као пророк у „Процесу” и другим делима наговестио појаву нацизма тридесетих година 20. века, да ли ви као семантички научник и познавалац његовог опуса можете да нам кажете назире ли се из Кафкиних, сигурно пророчких, дела појава неког новог глобалног културног и друштвеног облика тоталитаризма у будућности, чије особине још не разумемо...
Кафка је врло рано постао свестан да у тону немачког језика постоји клица агресивности. Заиста, немачки језик семантички и морфолошки, у својој синтакси и лексици – у великој мери и дубоко одређује да човек који се тим језиком служи не може тако лако да искаже оно што слободно жели, већ мора да се служи оним што је већ прописано. Унутар таквог језика, његових кодираних навика и начина живота његових корисника – била је могућа свака врста тоталитаризма. И још је.
Кафка је био сањар, надреалистични писац чија дела обилују метафорама и скривеним значењима. Шта је оно што је код Кафке до сада најмање анализирано у књижевној рецепцији?
Заиста, постоји много „најмање анализираних” или уопште исправно необрађених Кафкиних дела. Дуг би био списак... А то се догађа управо због критичке навике теоретичара и критичара да измишљају своја субјективна тумачења о значењу неких књижевних дела и представљају их као „објективна”. У сваком случају, волела бих више објективности у тумачењима, али наравно да поштујем тумачења која нису анализе, већ слободне импресије и мишљења различитих читалаца и научника.
Кафкина новела „Метаморфоза” је ремек-дело. Не чини ли вам се да се у савременом свету, на свим пољима, догађа једна глобална метаморфоза?
Иако је свет доживео многе промене, поготово у савременом добу, ипак нема ничега новог под сунцем, што говори и Библија. Тачније – не може бити ничега новог на метафизичком нивоу, што је и сам фокус Кафкине филозофске мисли и чиме се он детаљно бавио у готово свим својим делима, ипак, не постајући верник. Што се мене тиче, данас постоје ратови као што је то било и у прошлости, где супротни погледи на свет нису могли мирно коегзистирати због превише различитих навика и обичаја живота, размишљања, конзервативног и прогресивног, итд. Тако је и данас, а биће и сутра. Нису сви људи на истом нивоу разумевања, а такође нису све земље и све владе напредовале истом брзином, тако да ће анахронизми постојати увек у будућности.
Како би Кафка оценио наше време?
Мислим да би Франц Кафка волео да види само оно човечанство које је заинтересовано за истину, јер је он одувек волео истину. Само тако неправда не би могла да доминира.
Културни покрет чији сте иницијатор „Други италијански хуманизам” родио се из Италијанске академије за анализу значења језика. Шта он у ствари представља за континуитет уметности?
Оснивање покрета „Secondo Umanesimo Italiano” („Други италијански хуманизам”) првенствено је због подршке слободи мисли и демократији у култури и уметности. Промовисање тог погледа на свет врши се кроз анализе и есеје о готово свим уметностима (књижевност, визуелне уметности, музика итд.), који се публикују у гласилу покрета „Quaderni del ’Secondo Umanesimo Italiano’”. Гласило се састоји од низа радова о различитим културним аргументима како би се ширио израз таквог погледа на свет, у складу са неким релевантним циљевима италијанског хуманизма, чији су заговорници били присталице објективне семантичке анализе књижевних, филозофских и верских текстова, за слободу мисли и демократију, због чега их је Инквизиција прогонила и живе спаљивала по налогу Римске цркве. Сматрам да се и данас значењима текстова, оригиналних и преведених, манипулише или се анализирају на погрешан начин. То је циљ „Другог италијанског хуманизма”: слобода мисли, објективност тумачења текстова и догађаја, а све да би демократска култура била истинска. Стога постоји стварна потреба за другим италијанским хуманизмом – јер савршенство није нигде недостижно и такође се мора тежити извесној интелектуалној искрености као моралној дужности.
Онда, вероватно, заступате и то да Европа завређује један велики „ресет” на културолошком плану...
Да, заслужује. Европа заслужује културно ресетовање почевши од својих самих темеља.
Да је Кафка данас жив, шта би нам рекао о нама?
Могу само рећи и поновити да би тражио истину као што је то увек чинио током свог кратког живота.
За крај, можете ли нам указати на нешто веома важно из Кафкиног опуса, нешто универзално важно за све – и за уметност али и за живот обичног, тзв. малог, човека?
Човек и писац Франц Кафка углавном је живео за правду, истину и достојанство људског бића. То би требало да буде универзално важна и једина неоспорна Кафкина порука свим људима. Био је против сваке догме, био је, такорећи, прави, искрени хуманиста.
