Научници поново пронашли изгубљени континент
Геонаучници су потврдили постојање „Зеландије“, огромног комада копна који се пре више од 20 милиона година одвојио од древног суперконтинента Гондване и готово у потпуности нестао испод површине океана. Иако је први пут забележен још у 17. веку, овај мистериозни „изгубљени континент“ тек сада добија пуну научну потврду.
Према порталу indy100, Зеландија се простире на чак 4,9 милиона квадратних километара, што је приближно величина Индије. Чак 93 одсто њеног тла налази се под водом, у Тихом океану, источно од Аустралије и јужно од Пацифичких острва. Само мали део копна, данашњи Нови Зеланд и Нова Каледонија, израњају из океана као видљиви остаци некадашње копнене масе.
„Зеландију“ је први открио холандски истраживач Абел Тасман још 1642. године, у потрази за митском „Terra Australis“, замишљеним јужним континенто, за који су тадашњи географи веровали да мора да постоји како би „уравнотежио“ копнене масе северне хемисфере. Иако Тасман никада није крочио на тло данашњег Новог Зеланда, његово име остало је уписано у историји као првог Европљанина који је открио делове овог подручја.
Данас, међутим, научници сматрају да Зеландија није само геолошка занимљивост, већ прави, осми континент света.
„Зеландија је сада званично призната као осми континент на Земљи,“ преноси Times Now, позивајући се на најновија истраживања објављена у Geological Society of America Bulletin.
„Ово откриће је изузетно важно, јер нам показује колико је динамична и променљива историја Земљине коре,“ изјавио је геолог Енди Талох из GNS Science на Новом Зеланду, који је био део тима који је мапирао континент.
„Зеландија је била део Гондване, заједно са Антарктиком, Аустралијом и деловима Јужне Америке, Африке и Индије. Временом се раздвојила и потонула, али никада није нестала.“
Планета у покрету
Научници су до ових сазнања дошли захваљујући напредним сателитским мапирањима и сеизмичким истраживањима која су омогућила прецизно мерење дебљине Земљине коре испод океана. Откривено је да Зеландија има сопствену геолошку структуру и састоји се од континенталне коре која је знатно дебља од океанске, што је један од кључних критеријума за признавање континента, пише Дејли мејл.
„Ово је ретка прилика да у 21. веку откријемо нешто тако велико, дословно величине континента,“ рекао је професор Ник Мортимер, водећи истраживач у тиму.
„Већина људи мисли да су сви делови света већ одавно уцртани на мапи, али Зеландија нам показује колико још увек не знамо о сопственој планети.“
Зеландија је вероватно почела да тоне пре око 23 милиона година, када су тектонске силе почеле да раздвајају јужни део Гондване. Данас се њено подморје сматра једном од најзанимљивијих геолошких зона на свету, богатом минералима и седиментима који чувају трагове древних животних облика.
За многе научнике, ово откриће је подсећање да историја Земље није статична. „Континенти нису фиксни,“ закључује Талох.
„Помера се све – планине, океани, копно. Зеландија је само најновији доказ да је наша планета непрекидно у покрету.“
