Временскa капсулa
Циклус документарних емисија о српском културном благу и наслеђу ван матице, аутора Светлане Илић, из продуције Културно-уметничког програма РТС
У „Временску капсулу” Културно-уметничког програма РТС стало је до сада много тога, од прича о путевима моћних римских императора, подигнутим тврђавама на „лепом плавом” Дунаву до боравка „грофа од Такова” на Истоку, крунисању краља Петра и венчања краљске породице, Александра и Марије Карађорђевић. Било је много појединачних емисија, више серијала, али ауторка Светлана Илић, вели, да од овог циклуса оригиналног назива ни у будуће неће одустати. Обогатиће га још више – за будуће генерације. Да знају шта је било пре него што су дошли на свет.
Током две године Светлана Илић прикупљала је грађу за нови документарни серијал „Српске средњевековне задужбине у Северној Македонији” и то све преточила у четрнаест нових емисија које се приказује, у оквиру „Временске капсуле“, на РТС 2, у 20.40. Вечерас је на програму шеста емисија „Задужбине Скопске Црне Горе”.
– Из архиве РТС, коју стално претражујем, знам да извучем нешто што је потпуно заборављено – каже наша саговорница. – Тако је све почело... И када сам добила подршку уредника редакције, пожелела сам много тога да ставим у „Временску капсулу”. Као народ, за собом смо оставили велико културно наслеђе у Хрватској, БиХ, Црној Гори, на територији данашње Албаније, у Македонији, па чак и у једном делу Грчке. Циљ ми је да у наредном периоду потврдим идентитет културним споменицима, који се данас налазе ван матице Србије. Ко их је градио, зашто, од каквог су значаја и вредности, све то да повежем и сложим. На територији данашње Северне Македоније, која је у средњем веку била део српске средњовековне државе, налазило се више стотина православних храмова, али је до нашег времена сачувано тек неколико десетина, који због своје универзалне вредности и значаја имају статус заштићених споменика културе.
У 13. веку и 14. веку задужбине су градили Немањићи, краљ Милутин, краљ Стефан Дечански, цар Душан и његов син Урош Пети, затим Мрњавчевићи, краљеви Вукашин, Марко и Андрија, као и средњовековни властелини: деспот Јован Оливер, Никола Стањевић, Константин Дејановић, Бранко Младеновић и многи други. У српској јавности, последњих деценија, неправедно или намерно, запостављене су и заборављене ове средњовековне задужбине. Данас су поједини споменици и живопис у Северној Македонији у лошем стању, готово сви портрети српских владара су отрти са зидова, а већини храмова се случајно или намерно брише вековни српски идентитет.
У вечерашњој емисији биће речи о Богородичиној цркви, цркви Светог Атанасија „Танаска” и манастиру Светих арханђела, познатијем као Кучевишки манастир који је грађен по узору на светогорске цркве.
У непознато доба Богородичина црква је добила посвету Вазнесењу Господњем, па је с разлогом зову и Црквом Светог Спаса. Богородичина црква налази се у Кучевишту, највећем селу Скопске Црне Горе, удаљеном око 15 километара од Скопља, у коме живе претежно Срби. Нема поузданих података о уметницима који су првобитно осликали Богородичин храм, али се сматра да је живописање главне цркве завршено до 1331. године током владавине Стефана Дечанског. У периоду између 1332. и 1337. године изграђена је и фрескоосликана и припрата. Занимљиво је да је у веома тешким временима за православље, под Турцима, изнад цркве, 1501. године тајно дозидана капела-црквица Светог Николе како би се сакрило богослужење и та, практично јединствена „црква у цркви” имала је тајно степениште, споља се није видела нити разликовала од Богородичине цркве.
