У потрази за прецима

Сви у себи носимо жељу да сазнамо ко су били и шта су радили наши преци, каже Соња Лундин, једна од три сликарке чија су платна представљена на изложби у галерији Италијанског културног центра. Рођена у Шведској, Соња је насликала призоре са фотографије свога деде по мајци из 1962. на Ловћену испред тадашњег Његошевог маузолеја.

„Ситоштампом на папиру пренела сам фотографију свог деде Вељка Ђурића Шукија, директора надлежног Завода за заштиту споменика у тадашњој СФРЈ, који је са сарадницима обилазио обележје Његошевог гроба у време уметничке побуне. Наиме, тада су црногорски уметници желели да нарушено обележје остане такво, у оригиналном издању. Али ипак је одлучено да на том месту стоји Мештровићев споменик.”

Завршила је графику и мастер сликарства на ФЛУ у Београду, а данас ради и као графички дизајнер. Као дете се селила, а у земљу предака дошла је да је боље разуме, због чега је, каже, изучавала и прошлост. Дошла је на позив кустоса Мирослава Карића, а одазвала се радо због свог великог интересовања за међународну сарадњу. До даљег остаје у Београду. Платно се зове „Могућност да прихватите важне догађаје који су се дешавали мимо вашег утицаја, што може да вас спаси од егоцентризма”.

Циљ ове изложбе је да се истакне савремена уметничка сцена у Риму и у Београду и одабрани су уметници који представљају својеврсни пресек те сцене. Из Рима је на ову изложбу под називом „Connecting New Generations”, која се одржава до 7. новембра, стигла и Вардијана Бови, која је такође инспирисана фотографијама своје породице. На њеној слици је један од њених предака са фотографија које је пронашла на тавану. Завршила је Академију уметности у свом родном Риму. Београд је заволела чим је дошла, допале су јој се топлина и љубазност овдашњих људи. Свиђају јој се стари црвени тролејбуси, центар града у ком све врви, наш однос према кућним љубимцима.

Јана Јовашевић из Ивањице од предака је научила колико су важна света места која су одувек окупљала људе у добрим мислима и жељама. На тим местима, каже, они су увек остављали новац, дукате, амајлије. Такво једно место и његов дух „пренела” је у галерију и окупила велики број заинтересованих да се поред „светог извора у стени” фотографишу.

„Циљ импровизованог светилишта је да пренесе тај дух светости. Било ми је занимљиво да људи имају потребу да се на таквим местима баве својим религиозним виђењима. Изазов је за мене како да такав један амбијент из природе убацим у простор галерије. Такође, да пренесем атмосферу места које су моји преци сматрали, а људи око мене и данас сматрају, светим”. Уметница је завршила Академију ликовних уметности у Београду.

Текст и фотографије М. Никић

1

2 Јана Јовашевић изабрала је свети извор предака

2а Свети извор са стене „пренет” у галерију Италијанског центра за културу

3 Вардијана Бови инспирисана фотографијом са римског тавана