Можеш да будеш на врхунцу моћи и да сутра добијеш дијагнозу
Гошћа новог подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ била је Настасја Недимовић, инфлуенсерка и некадашња репрезентативка наше земље у ватерполу. Дан након порођаја у 27. години сазнала је да пати од рака коштане сржи, остала је непокретна, учила је да поново хода… Из важне животне борбе изашла је као победник. И постала је узор великом броју људи који се суочавају са сличним изазовима, као и члановима њихових породица. На друштвеним мрежама стекла је популарност као „кенцер инфлуенсер“.
За своју дијагнозу сазнала је дан након порођаја. Тешке вести саопштили су јој брат и супруг.
– То је све било у договору са лекарима. И ја сада девет година касније заиста сматрам да је то био добар потез. Ја сам превежена, пошто сам била непокретна, у болницу на хематологију. Заиста сам осећала да ту не припадам. И ту су ми рађене анализе, надала сам се да се нећу ту дуго задржати, да ће то брзо да прође, али пролазили су дани, ја сам ту остајала и гинеколог је дошао и само рекао да треба да се породим. Суштински, нисам знала шта ми се дешава, а у исто време сам била свесна да нешто није у реду. Уследио је порођај, трпела сам огромне болове, јер сам имала у ствари преломе за које нисам знала и радили су ми царски рез. Када се сетим тог момента када су ми ставили маску за анестезију, осећала онако као да ме неко спашава, толико ме је све болело, плакала сам и вриштала од болова да ми је то био и неки спас – нагласила је Недимовићева.
Када је сазнала од чега болује, мисли јој, каже, биле помешане…
– Ту се десио тај првобитни шок, па сам кренула и да плачем, па онда затим је уследила и неверица, љутња… Мислим да и наш мозак покушава нас да одбрани у некој таквој ситуацији. Невероватно је колико велику игра улогу то саопштавање дијагнозе и заиста сматрам да је начин на који се то саопштава исто један корак ка излечењу. Нажалост, код нас у Србији и на Балкану та дијагноза се сматра као неки крај. Болест ми није одузела личност. Сматрам да је моју личност, неке карактерне особине рак искристалисао, још појачао, још више, ако је то и како могуће. Ја јесам другачија него пре, али моја суштина се никад није изгубила. Само је љуштура била у ствари другачија. Чак у том телу тако слабом, крхком, бледом, када сам била непокретна, препознајем своје очи. Очи које се смеју – рекла је наша саговорница.
Она је говорила и о томе да мисли да су кроз историју људи патили на различите начине и да је на сваком човеку да одлучи да ли ће из тога да научи нешто или неће.
– Ја и даље учим из тога кроз живот. Девет година је прошло од када сам се разболела. Како сам старија, како ме неке нове животне ситуације погоде - и даље учим. Увек кажем: „Не треба никад заборавити то што ти се десило“. Неки људи ми говоре да заборавим то, да је то иза мене.
Јесте, то је иза мене, али то је део мене и то је моја прошлост. Ја је не пуштам у том смислу, ту је увек да ме подсећа како ми је некад било и у којој сам ситуацији била, јер онда другачије посматрам цео живот и све животне ситуације. Можеш да будеш на врхунцу неке моћи и чега год. И да сутрадан да добијеш дијагнозу. Тако можеш и сутрадан да додирнеш дно живота и изгубиш све. И тада ти ништа не вреди друго што имаш – сматра Недимовићева.
У подкасту је говорила о својим животним ставовима и навикама, здравим рецептима, важности боравка у природи, како се опходимо према нашем телу, зашто је важно бити захвалан на ономе што имамо…
