Андроиди питају: „Ко је овде човек?”
Иако је још у фази развоја и зачетку шире имплементације, потенцијал роботизоване стоматологије се наслућује. Нарочито у комбинацији стручности стоматолога и прецизности робота, што је најбоља најава за сигурнију, бржу и пријатнију денталну праксу
ПРИКАЗ
Др Мирослав Трајановић
Најновија књига еминентног аутора проф. др Есада Кучевића експертски је прилог високотехнолошком напретку који мења све области људског живота. Изузетак није ни модерна стоматологија, у којој развој роботике, вештачке интелигенције и дигиталне аутоматизације доноси револуционарне промене.
Сагласно ауторовим емпиријским саопштењима, роботизована стоматологија се развија експоненцијално и скалабилно. Увођење робота и напредних софтверских система у денталне процедуре отворило је врата практичној примени многобројних предности у свим стоматолошким специјалностима и форматизовало академску изврсност, клиничка партнерства и стратешке визије.
Ова књига почиње хронолошким развојем општих синонима робота и њихових сродних израза. У првом поглављу описани су антички аутомати и средњовековне машине, односно научно-фантастични дроиди што сукцесивно еволуирају у механичка бића или кибернетичке јединице. То су данас популарни андроиди, у хуманоидном облику, уз чије системе више нису униформни, него инклузивно-комплементарни аутономни састави и компатибилна дигитална технологија вештачке интелигенције.
У наставку ове научне публикације презентоване су дигиталне трансформације савремене стоматологије у свим специјалистичким областима. Јасно и детаљно су предочене индикације и контраиндикације за практичну примену андроида, у којој роботски системи нису претња, већ савезници у рутинско-репетитивним и комплексним терапеутским процедурама, захваљујући којима стоматолози данас могу да буду бољи него јуче.
Дигитална трансформација доноси лидерство у аутоматизованој стоматологији. Умеће вођења, харизма, ауторитет, инспиративност и одлучност није само у знању већ и у поверењу, мултидисциплинарној сарадњи и спремности да се револуционарне промене прихвате и имплементирају. Конкретна прилика је управљање у ординацији: на радној позицији роботска оптимизација је технолошки преображај дигиталне транзиције који промовише организационо-кадровску реформу кроз спој дисциплине, радозналости и свакодневног стручног дијалога.
Кључ лидера је у повезивању, а не у бирању стране. Истовремено, најновији трендови роботизоване аутоматизације, прилагођени стоматолошким специфичностима, после преласка са мануелног на стратешки рад и дигиталне иновације, усвојили су предуслов да трећемиленијумски терапеути изнова буду оно што јесу, а не оно што се од њих очекује.
С друге стране, коначан закључак о првом издању „Робота у стоматологији”, упркос афирмацији очигледних предности, у необичном, захтевном и корисном штиву, напомиње да роботизована стоматологија носи и одређене изазове. Пре свега, то су високи трошкови набавке и одржавања опреме. Затим, постоји забринутост да би повећана аутоматизација могла да смањи потребу за људским кадром иако роботи у садашњој фази помажу, а не замењују стоматологе.
Насупрот манама – високој цени, дигиталној неједнакости и етичким дилемама – роботизована стоматологија показује потенцијал за глобалну координацију. Иако мотиви нису увек исти, интереси за унапређење денталне заштите уједињују оне који се ретко слажу у било чему другом. У том светлу, роботизована стоматологија постаје место сусрета различитих светова и представља важан корак ка модернијој и ефикаснијој денталној медицини. Иако још у фази развоја и шире имплементације, њен потенцијал се наслућује. Нарочито у комбинацији стручности стоматолога и прецизности робота, што је најбоља најава за сигурнију, бржу и пријатнију денталну праксу.
Паралелно, симултано и синхроно, роботизована стоматологија постаје више од научне иновације. Она је политичко, економско и друштвено огледало савременог света које симболизује модел сарадње и разноликости. Као глобално тржиште, које је комплексно али и функционално, роботизација уједињује инжењере из Јапана, програмере из САД, дизајнере из Европе и терапеуте из Азије и Латинске Америке. У интерактивном смислу, она је изнад политичких граница и културних разлика иако управо „неидеолошка сарадња” често значи и изостанак заједничких вредности. У развијеним земљама роботи су искључиво луксуз најбогатијих за профитабилно освајање тржишта, док су код већине неразвијених територија инструмент јавног здравља и социјалне правде. Онда се разлике у доступности и етици огледају у истом систему, баш као у светском поретку. Без доминације наратива над статистиком.
На крају и индиректно, роботизована стоматологија не показује свет какав бисмо желели, већ свет какав заиста јесте: свет интереса, али и сарадње, свет подела, али и међузависности. Зато у глобалном поретку разуђених интереса роботи, као и људи, траже равнотежу моћи, знања и правичности, што је охрабрујући и утешни закључак о трансформативној научној парадигми коју проф. др Есад Кучевић у овој књизи етаблирано и просветитељски, попут прометејске ватре, стваралачки проницљиво и антологијски убедљиво афирмише већ у прологу о роботима: „Прво смо их створили да нам служе, онда су почели да уче, сад нас посматрају – и питају: ко је овде човек?”
