ИЗЛОЖБА ТАЊЕ ПИКУЛЕ

Шта је еквилибријум

У трагању за равнотежом, Тања Пикула (Фото: лична архива)

Егзистенцијална запитаност, али дуалности које почивају у свима нама чине целину од двадесетак радова младе херцеговачке сликарке Тање Пикуле, обједињене називом „Тражећи еквилибријум”. Истраживање подсвесног, метафизичког, понирање у саму суштину постојања у недокучивим, ванвременским просторима – окосница су тематски и колоритски избалансираног циклуса слика, истакла је историчарка уметности Маја Живановић на отварању изложбе у галерији „Никола Радошевић” у Београду.

Тања Пикула је уметница која је посвећенички и поступно, као и јединственим имагинаријумом остварила комплексну целину у којој суочава различита психолошка стања и искуства. Простор у њеним делима сугерише безвременост, а главни протагонисти су људи који рефлектују властите животне усуде. Пред патњом ћутимо, пред делима Тање Пикуле смо запитани, додала је.

Тања Пикула и Маја Живановић

Телесност, тактилност, драматичност људског бивствовања, као и перманентне промене транспоноване су у призоре контрадикторности тела и духа, невероватне енергије и стваралачког набоја.

Како је уметница објаснила, њене крупне и доминантне фигуре на платнима представљене су „стамено, готово горостасно у паровима или групама. Нису персонализоване и егзистирају у међусобним сугестивним дијалозима – неке су рањиве, друге снажне, у гесту, паду, уздизању, тражењу. Сваки њихов покрет је рефлексија нутрине. Вођена интуитивним, транспонујем их у исконско, али и дубоко хумано”, каже.

Позама тела приказаних мушкараца и жена које делују спонтано сагледава се визуелизација трансформација – бола, огољености и  животних одлука. „Еквилибријум у њиховим метаморфозама можемо да посматрамо и као херметичан свет али и као вид снажне интеракције са посматрачима”, додаје.

Наглашене руке су незаобилазан детаљ овог циклуса, али и тема која већ дуго интригира Тању. Пружајући руке посматрач осећа енергију. Истинском потребом  руке вапе, боре се, стварају, дају и отварају. Сваки додир је врста конверзације, свесне или несвесне. Због њихове наглашене динамике и различитих начина приказивања, често стичемо утисак да излазе из формата слике.