Никад не реци никад

Чинило се да је Данијел Деј Луис постигао све – омогућио је редитељима да испуне своје снове уграђујући се у сваку улогу као да је поново рођен као лик, добио је три Оскара за најбољу мушку улогу за филмове “Моја лево стопало” (1989), “Биће крви” (2007) и “Линколн” (2012) да би потом, баш пред приказивање “Фантомске нити” (2017) објавио да напушта професију. Међутим, сада се вратио са новим филмом “Анемони” који као редитељ потписује његов син Ронан док су се обојица машили пера и написали сценарио.

“То је био само леп поклон који сам добио. Поготово што је ово био први Ронанов филм и што сам тамо сваки дан с њим од самог почетка. Искуство је било јединствено и дивно”, рекао је Деј Луис у интервјуу за Емпајер.

На питање новинара да ли ће у будућности наставити да снима, Деј Луис је рекао:

“Чини се да ми се апетит увек јавља када ме нешто фасцинира и верујем да се то врло лако може догодити. Сигурно се нећу клонити тога”.

У годинама након “Фантомске нити” глумац познат и као један од најизбирљивијих у филмској индуистрији пошто се од 2002. године појавио у свега шест филмова од којих су му четири донела номинацију за Оскара, уживао је у породичном одмору и, између осталог, бавио се новим занатом. Као тинејџер студирао је столарију и замало постао дизајнер намештаја. Када је глумачка каријера мало застала, човек који је крајем деведесетих година прошлог века провео годину дана као калфа обућара у Фиренци поново је изучавао столарске вештине.

“Вратио сам се у школу у Бостону”, каже он за Емпајер и додаје: “Студирао сам израду виолине. У заиста необичној школи која је мало позната, (North Bennett Street School). То је једно од највећих блага наше земље.”

Заједно са сином Деј Лиус је написао сценарио о бившем британском војнику који се удаљио од породице све док га не понађе брат. То није аутобиографска књига, али како је одмицало писање постајала је, као су и син и отац признали, личнија него што су очекивали.