Зажмури и осети луксуз
Препознаје се по додиру, мирису, звуку у односу на скупо уређен простор, поручује Светлана Мојић Џакула, архитекта и дизајнер ентеријера јахти
Разлика између скупо уређеног и истински луксузног простора лежи у ономе што осетимо када затворимо очи. Лепота без употребљивости постаје замка, закључак је који се наметнуо после савета које смо добили од бивше шампионке у једриличарству и државне репрезентативке некадашње СЦГ, дизајнерке ентеријера и архитекте Светлане Мојић Џакуле, која је са својим тимом данас светски позната у индустрији јахтинга, овенчане глобално бројним наградама и признањима за дизајн ентеријера луксузних пловила.
– Ушли сте у простор који изгледа као са насловне стране. Прва реакција је одушевљење. А онда сте покушали да га користите и схватили да је леп само док стојите. Ако устајање из фотеље захтева батргање, ако леђа после пола сата седења у софи моле за спас, то није луксуз. То је сцена. А ви сте публика – појашњава Светланa Мојић Џакула и додаје да прави луксуз дозвољава да дишемо нормално, да користимо простор природно, без размишљања.
– Зато се приликом дизајнирања ентеријерa не питамо само да ли је лепо. Већ да ли позива да се користи. Да ли нам тело каже: овде сам добро. Удобност се не види на слици, али се осети у сваком покрету, сваки дан – категорична је наша саговорница.
– Неке фотеље изгледају толико моћно да вам дође да их одмах унесете у свој животни простор. Међутим, ако за устајање треба залет, ослонац и концентрација, то није то. Исто важи и за клуб-сточиће. Они елегантни, ниски, са стакленим плочама и танким металним ногама, изгледају као да су управо изашли из каталога. Али ако сваки пут морате да се савијете као скијаш да бисте спустили шољу кафе, брзо схватите да та лепота има цену. Завалили сте се у модерну, дубоку софу. На први поглед, као створена за гледање филмова. А онда почнете да се намештате. Леђа траже ослонац, јастуци клизе, тонете све дубље и дубље и кад коначно устанете, осећате се као да сте управо изашли из фиоке – појашњава Светлана сликовито, уз закључак да удобност није накнадна мисао. – То је прва ствар коју тестирамо при одабиру елемената ентеријера. Значи, не гледамо само како намештај изгледа, већ како тело реагује. Седимо, устајемо, ослањамо се, вртимо, меримо колики осмех (или уздах) изазива сваки покрет – сугерише наша саговорница. – Зато када кажемо да дизајн тестирамо главом, руком и леђима то није метафора, то је метод – наставља Светлана, напомињући да је прави луксуз када само уђеш – и опустиш се.
Како звучи
Луксуз има звук. И тишину.
– С времена на време чујем људе како кажу да им треба простор који „изгледа скупо”. Тада обично климнем главом и додам: „Прави луксуз не лежи у изгледу, њега осетимо када затворимо очи.”
Нажалост, много пута сам имала прилику да уђем у просторе, и на копну и на води, који су изгледали беспрекорно. Све је било као из часописа. И таман кад помислиш: „То је то”, срце каже: „Лепо је, али некако хладно.” Простор звучи као празна хала. Оштро. Празно. Непријатно. Ако клијенти имају среће, решење је једноставно: завесе, меке тапациране површине, добар тепих. И одједном тишина.
Звук није само технички податак. Звук је доживљај. И оно што је за неког музика, за другог може бити бука, каже Светлана док нам наводи примере.
– У области психоакустике познати су примери који ово савршено илуструју. Ди-џеј у тржном центру пусти хип-хоп на 80 децибела. Поред њега фонтана прави буку од 85 децибела. И погодите на кога се жале посетиоци? На ди-џеја, наравно.
На свадби бука у сали уме да буде иста као звук цврчака, око 60 децибела. Али комшије се не жале на природу. Жале су се на сватове. И зато није увек ствар у децибелима. Ствар је у томе како их доживљавамо.
Мирис простора
– Исто важи и за мирис. Уђеш у простор и све изгледа савршено. Али онда осетиш... јефтину пластику. Лепак. Боју. Нико не каже ништа наглас, али сви то примећују.
Луксуз, с друге стране, мирише на уљено дрво. На кожу. На чисту тканину. На нешто што те не напада, него тихо прича: „Добро дошао” – појашњава архитектица.
А шта је са додиром?
Кваке, рукохвати, фиоке, наслони, ствари које свакодневно додирујемо, оне нам одмах открију да ли је простор стварно квалитетан или само глуми да јесте, каже Новосађанка Светлана Мојић Џакула, додајући да су суптилности које не примећујете оно што на крају највише заволимо.
Према томе, луксуз није у изгледу, он се осети када зажмуримо, када се завалимо без гримасе, устанемо без напора.
