Мирис који јача мозак
Можемо ли парфемом подмладити и ојачати свој мозак? Најновија истраживања научника из Јапана показују да је то могуће. Док су до сада мириси били углавном повезивани са расположењем, сећањима и когнитивним перформансама, нова студија сугерише да континуирано удисање једне посебне ароме – мириса уља руже – може да повећа сиву масу мозга и тиме отвори нова врата у превенцији неуродегенеративних болести.
Научници са Универзитета у Кјоту и Универзитета Цукуба у Јапану замолили су 28 жена да током месец дана на одећи носе ружино уље, док је контролна група од 22 учеснице користила обичну воду. Магнетна резонанца је показала да је код оних које су носиле мирис руже дошло до повећања запремине сиве масе.
Иако већа запремина мозга не значи аутоматски и већу „памет“, оваква открића могла би да буду значајна за разумевање и евентуално лечење болести попут деменције.
„Ово је прва студија која показује да континуирано удисање мириса мења структуру мозга“, написали су истраживачи у свом раду објављеном у часопису Brain Research Bulletin.
„Резултати сугеришу да континуирано удисање етарског уља руже може да спречи атрофију мозга и деменцију“, додају истраживачи.
Повећање дела мозга задуженог за памћење
Раније је већ доказано да мириси могу да побољшају памћење и способности размишљања, али јапански тим је желео да испита дугорочни ефекат: шта се догађа када мозак мора непрекидно да обрађује један мирис и да га повезује са меморијом.
Резултати су показали да се сива маса, после удисања мириса руже, није равномерно повећавала у свим регијама. Док су језгра амигдале (центар емоција) и орбитофронтални кортекс (чеонидео мозга задужен за пријатне мирисе) остали готово непромењени, значајно повећање бележено је у задњем цингуларном кортексу (PCC) – делу мозга повезаним са памћењем и асоцијацијама.
Претпоставља се да се то дешава јер амигдала, навикнута на стални мирис руже, престаје да шаље упозорења, док PCC непрекидно обрађује информације и повезује их са сећањима. На тај начин он „ради прековремено“ и јача, пише Science Alert.
Занимљиво је да су истраживачи оставили отворену и другу могућност – да мозак у неким случајевима доживљава мирис руже као непријатан, па додатна емоционална регулација тера PCC да ради још интензивније.
Без обзира на то, закључак је обећавајући: ароматерапија би могла да постане једноставан и јефтин начин да очувамо пластичност мозга и ментално здравље. Додавање мириса на одећу било би попут ношења парфема – мала свакодневна навика која може да има велики утицај.
У будућности, када се истраже и друге врсте мириса на већем броју испитаника, оваква открића могла би да послуже и у смањењу ризика од деменције. Будући да је управо PCC део мозга који се смањује код оболелих од Алцхајмерове болести, његово континуирано стимулисање мирисима могло би да буде начин да се очува у добром стању.
