Завичајни сликари Књажевца
У граду на три Тимока поникли су бројни академски сликари којима се место одужује честим ретроспективним изложбама
Због свог изгледа и бројних мостова Књажевац називају и Српска Венеција. Овај симпатични градић лежи на три Тимока: Трговишком, Сврљишком и Белом. Можда су баш његове лепоте заслужне што је у овом крају поникло много врсних сликара. Већина има академско образовање, део уметника имао је успешне каријере и у већим градовима у Србији, али и у иностранству где су се временом отиснули.
Књажевачки Завичајни музеј зато у својој галерији често организује изложбе у њихову част. Кустоси могу да се похвале да су у последњих десет година приредили ретроспективе о готово свим значајним академским сликарима пореклом из овог града. О њима су објављене и монографије, а ова традиција, како сазнајемо од кустоса, траје већ тридесет година.
Последња у низу изложби била је посвећена сликару, цртачу, илустратору и графичару Браниславу Банету Марковићу. Уметник је рођен у Књажевцу 1948, а свој радни и животни век провео је у Београду где је преминуо 2010. године. Његов ликовни опус критика дефинише као фантастични и поетски реализам, на граници имагинарног и материјалног.
Изложбом, која даје ново тумачење и валоризацију Марковићеве уметничке заоставштине, како каже Милена Милошевић Мицић, ауторка изложбе и музејска саветница у музеју, хтели су да одају дужно поштовање неправедно заборављеном великом уметнику, Књажевчанину и да обележе петнаест година од његове смрти.
Дела завичајних сликара чине посебну колекцију књажевачког музеја. У њој су заступљена дела савремених књажевачких сликара, а међу њима је и Драгољуб Сандић, академски сликар графичар. Он је аутор Заштитног знака Завичајног музеја као и бројних плаката и публикација музеја; а палету допуњују и Милинко Коковић и Мирослав Бата Благојевић. У том друштву је и Раде Ристић који је у области индустријског дизајна и маркетинга обележио осамдесете године прошлог века у Књажевцу, па Томислав Пануковић, међународно признати уметник, Славиша Мирковић, изузетан педагог и сликар…
Од младих уметника издвајају се сликари Славиша Мирковић, Војислав Марковић, вајар Алекса Марковић, Марија Андрејевић, академска сликарка, као и Жељко Алексић и Јелена Мицић из области савремених медија.
Засебну целину чине дела Милисава Марковића, који је живео и стварао у Књажевцу крајем 19. века. Он је насликао велики број икона за богатије породице, а познат је и по бројним портретима знаменитих личности свога времена, сазнајемо од кустоскиње Милене Милошевић Мицић.
У плану је приређивање и публиковање монографије о Добривоју Јанковићу, можда и Добрици Динићу, Мирославу Бати Благојевићу.
– Сви наши уметници који су некада стварали у Књажевцу или су овде рођени, а пут су наставили на светској уметничкој сцени, заслужују да буду представљени у свом граду. Музеј ће и у наредним месецима имати ретроспективне изложбе наших најзначајнијих уметника – каже историчарка уметности Милица Михајловић, в. д. директора Завичајног музеја у Књажевцу.
