Божанско надахнуће - Мирослављево јеванђеље
Једна од најлепших рукописних, богослужбених књига на свету, пропутовала је преко 15.000 километара, а поражавајућа је чињеница да је овај рукопис из 12. века највише оштећен шездесетих године 20. века, каже Софија Љуковчан, ауторка емисије на РТВ
Јеванђеље написано на пергаменту, крајем 12. века за хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, а намењено за његову задужбину Цркву Светог Петра, око које је настало Бијело Поље, изложено је у Народном музеју Србије. Повод је двадесетогодишњица уписивања Мирослављевог јеванђеља на Унескову листу „Памћење света“.
У емисији „Божанско надахнуће- Мирослављево јеванђеље“, која је на програму у петак 8. августа, на РТВ 1 у 19.10 и репризно у 22.40, ауторка Софија Љуковчан и екипа Уметничког програма РТВ Војводине предочавају драматичне околности које су пратиле овај најзначајнији ћирилични споменик српске писмености и ремек дело средњовековне уметности.
- Фасцинантна је чињеница да је, након смрти хумског кнеза Мирослава, једна од најлепших рукописних, богослужбених књига на свету, пропутовала преко 15. 000 километара. Наша емисија сведочи да се налазила у рукама српских владара, монаха, патријараха, министара, војника и кустоса, те да су у новијој историји, у њеној близини, неки од њих губили власт, имовину, па и животе - каже уредник и аутор емисије Софија Љуковчан.
Са нама је поделила и спознају да, супртно гестовима моћника овога света, бројни догађаји потврђују да највише место са којег се одлучује о судбини ове Свете књигње, над којом је служена Литургија приликом оснивања манастира Хиландар, није овоземаљско.
Емисија открива и како су се, након седамсто година, раздвојили Оснивачка повеља Хиландара и Мирослављево јеванђеље, које нешто касније пролази пут Албаније, Крфа и Солунског фронта, те како је брижно сакривано од Немаца, током Другог светског рата.
- Оно што је поражавајућа чињеница је да је овај богослужбени рукопис из 12. века, највише оштећен у наше време - шездесетих године 20. века, а фасцинантан је и податак да је триста стручњака са свих континената истраживало текст, литургијска упутства, јединствену у свету симболику минијатура и чудесне догађаје, који су Божијом промисли довели до тога да ова Света књига остане у српским рукама. Наш саговорник Вељко Топаловић открио нам је и невероватне околности у којима је настајао први факсимил овог симбола српског кулурног идентитета и државности – додаје Љуковчан.
