Кореном шаке 30 пута на грудну кост

У ситуацији кад наиђемо на некога без свести и без дисања, ако не применимо ручну реанимацију или дефибрилатор, шанса да та особа преживи након пет минута без свести опада за 10 процената у минути, каже Алекса Бошњаковић, сарадник Црвеног крста Београда за општину Вождовац, инструктор Прве помоћи.

С коришћењем масаже срца и дефибрилатора, уверава, шанса да угрожени преживи може да се увећа за 70–80 одсто.

Пропратили смо обуку коју је у име Црвеног крста спровео, као упутство за ручну реанимацију и за коришћење аутоматског екстерног дефибрилатора у дечјим летовалиштима и опоравилиштима Београда. Он је, са колегиницом из Црвеног крста, показао запосленима како се ради оживљавање у случају губитка свести и дисања.

„Чим сретнемо особу без свести и без дисања, важно је прво да зовемо Хитну помоћ. Али суштина прве помоћи је и да сваки грађанин у међувремену док екипа лекара не стигне на лицу места може некоме да помогне, без обзира на то да ли је у питању крварење, срчани удар или прелом. Најбитније је да што пре одреагује правилно. На првом месту је кардио-пулмонална реанимација. Она се ради тако да најпре проверимо безбедност места на ком пружамо ту помоћ. Ако смо утврдили да особа нема свест, тражимо некога да нам помогне, макар да позове Хитну помоћ. Кад установимо да угрожени не дише, започињемо реанимацију са 30 грудних компресија и два удувавања ваздуха на уста, између притисака. Иначе, притискамо по средини грудног коша или тачније два или три прста изнад дијафрагме. Кореном шаке, дакле, притискамо грудну кост 30 пута”, како понавља.

Дефибрилатори које сви грађани могу да користе подељени су свим установама Дечјег центра београдских летовалишта и опоравилишта. Како кажу у Дечјем центру, и здравима и одраслима и деци могу да затребају у разним ситуацијама.

„Аутоматски екстерни дефибрилатор, за разлику од оног који користе медицински радници, може да употреби сваки грађанин како би некоме спасио живот. Суштина обуке је да апарати постану јавно доступни и да помогну у случају срчаног застоја. Дефибрилатор се користи једноставно. Има само два дугмета, помоћу којих се укључи и усмери да испоручује шок – уколико апарат препозна потребу за дефибрилацијом. Када поставимо електроде, онако како обучимо запослене, апарат препознаје које је стање повређене особе – у смислу да ли има дефибрилације срчаног ритма и уколико има, дефибрилатор испоручује шок који у трену зауставља рад срца да би, уз помоћ наше масаже, дошло до успостављања правилног срчаног ритма”, каже Бошњаковић.