Видео приказ становања

Традиционална годишња изложба радова ученика Техничке школе „Дрво арт“, недавно одржана у Галерији Дечјег културног центра прикказала је радове са свих смерова средње Техничке школе за обраду дрвета, што значи како најбољи комади покућства и нацрти са смера обраде дрвета, тако и цртежи-скице из ликовне културе и пејзажне архитектуре која краси парковска окружења и окућнице.

Приказани су, рецимо, прототипски модели уметнички обрађеног намештаја настали на овогодишњој Међународној креативној радионици „Дизајн игралиште (Design playground)” , а поред њих су изложене занимљиве цветне инсталације. Али, на зидовима галерије су и цртежи, слике и фотографије, затим, скулптуре, плакати и мозаици настали у току текуће школске године.

Отварајући изложбу, Роња Кархонен, представница образовног система Финске која у оквиру пројекта „Еразмус плус” борави у Београду, рекла је да је београдска школа за обраду дрвета показала да са нашим младим стручњацима имамо сигурну будућност у овој области, важној како за становање, тако и за животно окружење.

Директорка школе „Дрвоарт” Зорица Ђоковић  додала је да се са годишњом  изложбом „Дрвоарта” која се одржава од 2008. године, јасно уочава раст квалитета ученичких радова које бира стручно наставничко веће. „Са тим критеријумима, деца се суочавају са питањима квалитета и могу да се брже усмере у будућем раду”, каже. Показатељ је то, сматра, што је у ДКЦ ове године изложено више од 100 ученичких радова.

Мики Маус столица за седење у врту

Пажњу је свима привукла столица на тему„Мики Маус”, смештена у врт као мишје окружење. Како нам је објаснио наставник Владимир Ивановић, ђаци ове школе уче се и да обликују намештај, учећи успут и нацртну геометрију и друге за дизајн потребне предмете. Ова функционална баштенска столица са „ушима”  је уједно и уметничко дело. Како објашњава, дизајнирани намештај је истовремено декоративан. У „двориште” су око ове столичице ученици поставили издубљене пањеве, а недалеко одатле је и мали светлећи врт – саксије са цвећем и свећама поред ког су дрвене кошнице за пчеле из „Дизајн игралишта”.

Ђаци ове школе, додаје, у програму имају и дрворезбарење. „Идеја је да се оживе стари занати и наше будуће генерације обуче и за добре резбаре намештаја. Да и Србија има тако квалитетан кадар за израду цењеног уметничког намештаја”, каже професор, додајући да се на смеру ликовни техничар уче и обликовање скулптура или вајарство, као и вишемедијска уметност.

Описујући савлађивање дрворезбарских вештина у школи, ученик Иван Милутиновић испричао нам је да се у прве две године средње школе обучавају „у техници и оштрењу”, док се већ од треће, после савладавања скица, раде и дрворезбарски радови. Он и ученица Вида Мандић слажу се да је потребно да се дрворезабрење више цени и подстиче као део уметничког обликовања.

Богдан Крајишник, ученик другог разреда на смеру дрворезбарење, направио је скулптуру шаке од глине, која представља артистички стил обраде ком се уче, заступљен и у резбарењу намештаја и орнамената.

Живот корњаче у кућици Барбике – приказ становања

На смеру вишемедијске уметности, како смо се уверили, ученици ове школе уче скуп дисциплина као што су плакати и графити, затим, колажи, фотографија и видео уметност. У данас најпопуларнијој, видео уметности, ученици „Дрвоарта” приказали су на екрану у галерији ДКЦ „стоп-мошн” или видео вештину сукцесивног бележења и потом спајања слика, повезивања анимираних фигурица у покрет – што све користе у приказивању становања, тачније, целокупног ентеријера потребног за живот у стану. У раду ученице четвртог разреда Миле Килибарде приказан је у том циљу живот корњаче у кућици једне Барбике. Користећи своје фигурице из детињства за анимацију, Мила је приказала живот корњаче као наш, тако да у стану мора да постоји и део где се тушира, где спава, где чита, а где једе. Приказала је и врт који око куће треба да постоји.

Пејзажна архитектура, иначе, једна је од важних тема којом се школа бави, те су приказани пројекти кућа и окућница ђака „Дрвоарта”, као и цртежи на тему пејзажа и биодизајна, уз уметничке фотографије из зеленог окружења. Ђаци ове школе уче и просторну форму, па су одабирали тргове или неке делове града за приказ простора, а чему су претходили обиласци скулптура и важних тргова у Београду. На ту тему данас ученици раде тродимензионалне скице скулптура и важних места у контексту са околином.

Цртање стрипова у школској настави  је прилика, кажу професори, „да се ученици опробају у уметничкој драматизацији кроз кадрирање, које је поред цртачких квалитета заштитни знак стрипа”.