Успон до Капије слободе на Кајмакчалану
(ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО ЗАПИСЕ)
Групе српских новинара и поштовалаца наше историје видовдански и петровдански празник обележиле су пењањем стопама солунских бораца на Кајмакчалан, познати врх грчко-македонске планине Ниџе. После успона каменитим голим падинама који је трајао око два сата, као учесници традиционалног пешачења за Видовдан, одали смо пошту храбрим борцима једне од најзначајнијих битака за нашу земљу у Првом светском рату. Испред мале капеле Свети Петар, са урном у којој се налазило срце Арчибалда Рајса по његовој жељи, на Кајмакчалану су се вијориле стара пуковска војна и остале српске заставе
У бици на Кајмакчалану која је вођена од 12. до 30. септембра 1916. године наша војска разбила је најјаче бугарско упориште Борисов врх, који су војници ове државе тако звали по свом цару сматрајући га неосвојивим. Потискујући бугарску војску са ове територије том победом, наши војници назвали су га Капијом слободе сматрајући да су први пут закорачили на тло своје отаџбине, а ослобађајући потом у новембру и Битољ. Сматра се да је овом првом победом српске војске ослобођен први комад отаџбине.
Кајмакчаланска битка упамћена је по тешким условима у којим на каменитом брду нису могли да се копају ровови и, пре свега, по огромном броју жртава. По званичним подацима, то су 4.643 погинула, 2.000 несталих и 30.000 рањених војника, од чега су три четвртине њих биле из Дринске дивизије.
Овај видовдански пешачки поход на Кајмакчалан организовала је чланица истоименог удружења и уредница сајта „Кајмакчалан”, која последњих година овде живи, Биљана Марчета, која је подстакла откривање и очување заборављених и непознатих гробова српских јунака на овом тлу као и обнову старих познатих гробница и споменика.
