„Девојка са крилима”: Руке су ми сада беспотребне

Гости новог „Политикиног“ подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ су Дејана Бачко и Марко Нежић.

Дејана Бачко је сликарка, некадашња шампионка у паратеквондоу и инфлуенсерка. Рођена је без руку и позната је на друштвеним мрежама као „девојка са крилима“, али је то није спречило да живи нормалним животом. Учила је да пише ногама, храни се ногама, слика ногама, чак и вози аутомобил. Никада није одустајала од својих снова. Њен супруг Марко Нежић, саветник за исхрану и инфлунсер, помаже јој у свему, а њихов свакодневни живот прате милиони људи.

– Ја сам говорила да ми је можда Бог одузео руке, али ми је дао један талент, а то је сликарство и стварно сам се томе посветила сада, то ме некако испуњава и то је некако моја прва љубав - каже Дејана Бачко.

Марко истиче да је јако важно да партнери једно другом буду подршка.

– Некада су људи уморни и тешко је време, и напорно, и онда се препиру, а ми увек гледамо некако да допунимо батерије једно другом. Кад ја видим да је њој рецимо нешто теже или да јој није баш неки дан, онда ја више обавеза преузмем, а кад желим да одморим, ја њој то кажем и тако се на неки начин мењамо – додаје Марко Нежић.

Дејана је својевремено била светски шампион у паратеквондоу, а бавила се и стрељаштвом. Неко време је играла и тенис.

– Скакала сам на десној нози, пошто углавном се радим левом ногом. С обзиром на то да је мени велики узор тенисер Новак Ђоковић хтела сам ето да се опробам и у тенису, иако сам знала да је немогуће. Одустала сам и схватила да тенис, ипак, није за мене, и да је боље да се вратим теквондоу – наводи Дејана.

Марко је у подкасту говорио и о томе шта Дејана не може да уради сама и где јој је потребна његова помоћ.

– Не може да закопча рецимо дугме на фармеркама, а тешко јој је кад облачи нешто што је доста узано, неке узане хеланке или шорц – тада јој треба свакако помоћ. Не може да веже косу, и пертле – каже Марко а Дејана додаје да све може да уради ногама – јер су њене ноге „златне“.

За Марка је рецпт за срећан живот да радиш оно што мислиш да је исправно и што волиш, а Дејана додаје – и оно што те испуњава.

Кад је била мала размишљала је о томе због чега се баш њој догодило да буде рођена без руку, а каже да сада, кад би јој неко рекао да ли би хтела да има руке, она би рекла да јој нису потребне.

– Мртва хладна бих рекла не, зато што сам већ навикла да их немам, себе не видим са рукама сада. Навикла сам на такав живот да све радим ногама, тако да су ми сад руке беспотребне. У детињству сам долазила уплакана кући јер је у школи било ругања и подсмевања. Питала сам маму да ми да њене руке, а она је рекла да једноставно то не може иако би врло радо то учинила. Њена је порука била да подигнем главу и да идем само напред. Мотивисала ме је да идем даље. Мајка ми је била кључни фактор, она је ту увек била и као подршка. Можда да она није била таква, ја не бих била оволики борац. Имала сам проблема приликом уписа у средњу школу. Рекли су да не могу да упишем школу јер немам обе руке. То је била нека предрасуда о мени на почетку, без обзира на то што сам урадила пријемни супер, што сам имала од могућих 100 бодова 99 бодова. То је била средња уметничка школа за дизајн Богдан Шупут у Новом Саду. Моја мама је звала школу да пита због чега је то тако, шта се дешава, па су они рекли одмах да је то због руку. На крају сам ипак уписала ту школу и завршила је редовно – додала је Дејана.

У подкасту је било речи и о њиховим путовањима, скакању из авиона, о томе како Дејана вози аутомобил, васпитању ћерке Ларе, сликању, животним принципима, друштвеним мрежама…