Пирсингом против мигрене: мит или истина

Пирсинг постављен у унутрашњем набору хрскавице уха, одмах изнад улаза у ушни канал, релативно је нов начин за ублажавање болних мигрена. Популарност је стекао због тврдњи особа које су га уградиле да може пружити олакшање од овог облика примарне главобоље, болести која мучи сваког десетог становника планете. Доктори код нас и у свету имају неподељен став да се ради о – плацебо ефекту.

Иако је више модни детаљ него лек, овај пирсинг долази са тврдњама да ће заувек отклонити мигрене. То подразумева бушење дела хрскавице у уху. Мада ово није клинички доказана опција лечења главобоље, доста је оних који тврде да делује, а из пирсинг-студија поручују: – Ово је само један алтернативни приступ који може бити од помоћи код мигрене.

Пирсинг кошта око 100 евра и требало би пронаћи некога ко зна да постави минђушу на право место. Често је јефтинији од других опција лечења главобоље, тако да га многи сматрају вредним разматрања.

Верује се да овај пирсинг делује слично као акупунктура, а познато је да мигрена представља једну од најчешћих индикација за примену древне кинеске методе за коју је Светска здравствена организација (СЗО) потврдила да благотворно делује код преко педесет болести и стања.

Професор др Злата Адамов, по струци специјалиста медицине рада и акупунктуролог, не подржава мигренски пирсинг.

– Акупунктура циља ово подручје како би ублажила бол изазван мигреном, нема гаранције да ће пирсинг бити на истом месту које се користи за акупунктуру.

По њеним речима, већина мајстора за пирсинг зна технику, не и дијагностику. Не треба занемарити и могуће компликације.

– Ако се борите са честим главобољама и испробали сте друге опције, размислите о томе да се обратите специјалисти за лечење бола – поручује проф. др Адамов.

Специјалиста за главобоље др Емад Естемалик са познате клинике Кливленд из Охаја разјашњава гласине о пирсингу за мигрене напомињући да нема медицинских истраживања која би потврдила да помаже у спречавању главобоља. – Упркос чињеници да се неки људи куну да пирсинг решава њихове мигрене, оно што је вероватно на делу јесте привремени плацебо ефекат – напомиње он.

Плацебо имитира активни лек или терапију. Јавља се када верујете да је „лек” (било да је пилула или, у овом случају, пирсинг) ефикасан. Заузврат, плацебо утиче на медицинско стање – и може позитивно утицати на перцепцију бола.

– Осим плацеба, нема научних доказа или резултата клиничких испитивања који подржавају пирсинг ушију као решење за мигрене – каже др Естемалик и напомиње: – Да бисте покушали да ублажите мигрене у корену, прескочите накит и уместо тога се фокусирајте на здраву исхрану. Одређене намирнице попут тврдог сира, хот-дога и меса, заједно са пићима која садрже алкохол и кофеин, могу изазвати мигрене. Прескакање оброка такође може подстаћи мигрену. Доктор Естемалик предлаже више мањих оброка током дана, као и управљање нивоом стреса.

– Када смо под стресом, наш мозак ослобађа одређене хемикалије, познате као хормони стреса, које могу изазвати мигрену. А ако смо анксиозни, забринути или чак узбуђени, те емоције повећавају напетост мишића и шире наше крвне судове, што води до главобоље. Активности попут јоге и медитације могу помоћи у ублажавању.

Разговор са вашим лекаром о мигренским боловима може помоћи у одређивању најбољег начина лечења било да се ради о фокусирању на избегавање окидача или лекова на рецепт, или о њиховој комбинацији. Једна од препорука је: водите дневник мигрене како бисте ви и ваш лекар разумели учесталост и трајање бола.

И док може бити примамљиво додати минђушу ту или тамо у нади да ће вам то помоћи код мигрене, др Естемалик каже да је боље фокусирати се на проверене методе.

– Никада не бих препоручио бушење ушију ниједном од својих пацијената – наводи он. – Опасност од инфекције од бушења овог места снажно надмашује сваку недоказану корист.

Главобоља у наслеђе

Мигренске главобоље су изненађујуће честе. Приближно 60 одсто болесника са мигреном доживи више од два напада током месеца, а чак 75 одсто њих бол описује као тежак или екстремно тежак. Стога не чуди да током напада више од 90 одсто болесника није у стању да нормално функционише, а преко половине напад мора да проведе у кревету – речи су прим. др Михаила М. Мирковића, начелника Службе неурологије ЗЦ Ваљево, уз напомену да мигрена може да се појави у било ком животном добу, али је њен почетак најчешћи у периоду адолесценције (код мушкараца између 10. и 12. године, а код жена између 14. и 16. године).

Они који муче муку са главобољом наводе да су чести окидачи замор, исцрпљивање, путовање, опуштање након стреса, јака светла, дискотеке, превише или премало спавања, прескакање оброка, посебна осетљивост према неким врстама хране, алкохол, црна вина, менструације.

Код неких људи нападима претходи вишесатни умор, депресија и тромост или раздражљивост и немир, претерано зевање, жеђ, замор, поспаност, жеља за одређеном врстом хране и друго. Главобоље код мигрене без ауре трају од четири до 72 сата. Јавља се пулсирајући бол једне половине главе. Током главобоље јавља се мучнина и повраћање, осетљивост на светлост или звук.

За особе које пате од мигрене чак и четири сата је предуго – и зато је потребна сарадња са лекаром како би се пронашао најадекватнији начин лечења.

– Преовлађује став да су васкуларне промене током мигрене последица примарних неуроналних поремећаја, мада след неуроналних поремећаја који узрокује мигрену није потпуно разјашњен и заснива се на неколико претпоставки – објашњава прим. др Михаило М. Мирковић. Генетика игра улогу јер од 70 особа са мигреном бар једна има блиског рођака са овим проблемом.

Када се претера са лековима

Неки људи су открили да им свакодневне вежбе и прехрамбене навике могу мало помоћи, али други изгледа не могу да пронађу успех у лечењу без обзира који пут да одаберу.

– Први корак у лечењу мигрене је објашњење о каквом се поремећају ради и шта се може очекивати. Са препознавањем фактора који могу да покрену напад мигрене, болесника треба саветовати и о начину живота. Потребно је и обуставити лекове који могу да допринесу појави главобоље (нитрати и други вазодилататори, орална контрацептивна средства или друга хормонска терапија и др.), уколико нису неопходни или се могу заменити.

– Лекови који се користе за лечење главобоља могу, уколико се примењују неоправдано често, да узрокују тзв. повратне главобоље, које су готово свакодневне. Сви лекови који се користе за главобољу (обични и комбиновани аналгетици, нестероидни антиинфламаторни лекови, ерготамин, триптани) узрокују овакве главобоље, и то знатно чешће код жена (5:1). Болесник се тада налази у зачараном кругу: лекови које је узимао за контролу главобоље узрокују све чешће главобоље, а он, не знајући за разлог погоршања, узима још веће дозе или прелази на нове аналгетике. Отуда често и питање „Докторе, имате ли нешто јаче?” – објашњава прим. др Мирковић.

Претерана употреба лекова је прави разлог хроничних свакодневних главобоља код око 50 одсто болесника са мигреном.

Шта се подразумева под претераном употребом? Једна од могућих дефиниција подразумева узимање ерготамина, триптана, опијата или комбинованих аналгетика чешће од 15 дана месечно током периода дужег од три месеца.

Нагли прекид узимања лекова код једног броја болесника доводи до појаве нежељених симптома прекида: погоршаних главобоља, мучнине, повраћања, хипотензије, тахикардије, моторног немира са несаницом, анскиозности. Типично трају 2–10 дана. У тежим случајевима процес укидања лекова мора се спроводити у болничким условима.