Исплативо умеће
Успех зависи од неколико кључних фактора: избора биљне врсте, квалитета и квантитета приноса, начина прераде и паковања, канала продаје, као и приступа тржишту.
Сакупљање лековитог биља може да буде исплативо умеће, хоби, чак и посао, али то зависи од избора биљне врсте, приноса, начина прераде и паковања, као и канала продаје и приступа тржишту. Успех зависи умногоме и од потражње из иностранства. Према подацима Завода за заштиту природе Србије, интересовање за бројне биљке расте у последњих пет година. Тако је прошле године сакупљено 7.775 тона лековитог биља, што је више него дупло у односу на 2020. годину. Најплодоноснија је била 2023, за четвртину више него лане.
Од сезоне до сезоне дешавају се успони, али и падови, који су разлози за то?
– Разлози смањења сакупљања лековитог биља из природе могу бити и смањено интересовање и знање, јер традиционално знање о сакупљању и коришћењу лековитог биља се губи, јер млађе генерације преферирају фармацеутске препарате. Мањи пронос у вези је и с прекомерним брањем и експлоатацијом, јер интензивно и неконтролисано сакупљање појединих биљних врста доводи до њиховог угрожавања и смањења природних популација. Битан фактор чини и промена климе као што су глобално загревање, суше и екстремни климатски услови – каже Славица Стеванетић из Удружења за биљну и прехрамбену производњу.
За разлику од сакупљача постоје и произвођачи јер, како и стручњаци Привредне коморе Србије истичу, ова грана пољопривреде може бити исплатива.
Успех зависи од неколико кључних фактора: избора биљне врсте, квалитета и квантитета приноса, начина прераде и паковања, канала продаје, као и приступа тржишту.
Преко откупљивача, компанија које се код нас баве откупом или извозника, произведено лековито биље може бити продато, а најисплативије биљне врсте су камилица, жалфија, матичњак, лаванда, невен, нана, мајчина душица.
– Етерична уља и сушено биље имају вишу цену него сиров биљни материјал. Уколико се компанија бави и сушењем, прерадом, паковањем, добија се додата вредност, а самим тим и повећава зарада – каже наша саговорница.
Она подсећа да произвођачи добијају субвенције од државе у износу од 18.000 динара по хектару, као и код других култура.
Лековито биље у Србији се плантажно највише гаји у Војводини. У северној српској покрајини налази се четвртина укупних засејаних површина под овим биљем. Највеће плантаже су у селу Баваништу, на југу Баната где се гаје камилица, нана, босиљак, матичњак.
Што се тиче сакупљања биљака из природе, у Србији се највећи број сакупљача традиционално налази у планинским и брдско-руралним подручјима, где природа још није загађена и где постоји дуга традиција у коришћењу лековитог биља. Кључне регије познате по сакупљању лековитог биља су, између осталих, Златар, Пештер, Власина, Стара планина, Књажевац, Тара, Златибор.
Савет за почетнике који желе да се баве производњом лековитог биља је да почну производњу на 10 до 20 ари, с тим да иду постепено. Значи с ручним брањем и сушењем у мањој сушари, а потом се може проширити производња када се стекну искуство и услови за пласман. Ипак, треба напоменути, да у многим крајевима Србије нема довољно функционалних и професионалних сушара, посебно када је реч о мањим произвођачима који тек започињу производњу. Веће компаније имају своје сушаре које нису доступне за коришћење другим произвођачима, док неке пољопривредне задруге имају заједничке сушаре које чланови могу користити.
