Борба за престиж и моћ

Устанком Србије, Херцеговине и Босне 1875. године отпочео је период у историографији назван Велика источна криза или Источно питање. То је време политичих сукобљавања великих сила, превенствено Велике Британије, Русије и Аустро-Угарске око престижа, утицаја, моћи и територија на рачун већ трошног Османског царства. Устанак је један од преломних догађаја у бурној историји српског народа након којег је његов мањи део био ослобођен и ушао у састав до тада аутономних српских кнежевина Србије и Црне Горе, док је већински део само променио господара и припао Хабзбуршкој монархији.

Локални оружани сукоб из јула 1875. прерастао је у Херцеговачки устанак, за којим је уследио устанак на територији Босанске Крајине. У наредним месецима дошло је до рата Србије и Црне Горе против Османског царства, да би 1877. године у ратна дејства ступила и Русија. Криза је окончана за преговарачким столом, Берлинским конгресом, који је оставио многа нерешена питања, што је касније свет одвело у још већу кризу 1914. године.

Комбиновањем анимације, архивских докумената и нарације, „Устанак“ је снажан историјски подсетник да слобода није само питање храбрости — већ и питање геополитике.

Серијал је настао у продукцији "АЕОН" из Бање Луке и копродуцента "СИРИУС" из Београда. Реализацију филма подржали су Аудио-визуелни центар Републике Српске и Филмски центар Србије.