4DX - Као да сте упали у филм
Ветар ће вам шибати лице, биће ту мириса дима и капљица воде, осетићете сваки скок, судар или експлозију на екрану као да сте у авиону током турбуленције. Све је то део искуства гледања филма у 4DX сали
Кад купите карту за филм у 4DX сали у једном од београдских биоскопа иако рекламе обећавају да ће бити „више од обичног биоскопског искуства”, не очекујете баш да ћете у једном тренутку помислити да сте усред турбуленције у авиону у олујној ноћи. А, баш тако је било.
Од самог почетка, атмосфера је била другачија. Сала је модерна, седишта масивна, са гвозденим додатком за ноге, повезана по четири у низу.
Седишта се тресу, вибрирају
Убрзо након почетка филма – буквално, у првих неколико минута – осети се први трзај. Никакво лагано њихање: седиште гледаоца цимне као да је на симулатору летења.
Следећа два сата било је све осим мирног седења: ветар нам је шибао лица, осећао мирис дима, па капљице воде, а сваки скок, судар или експлозију на екрану – тело (готово болно) доживљава заједно с ликовима на огромном платну.
Током драматичних акционих сцена седиште се јако, нагло и дуго тресло, толико, да уколико не желите да испаднете из столице треба се држати руконаслона.
Зато гледаоци пре почетка пројекције добију упозорење да не устају из седишта осим ако баш морају, као и да не покушавају да дохвате ствари које су им испале, већ да сачекају да се светла упале.
Од самог почетка, седишта су почела да се нагињу, тресу, љуљају и цимају. Свако брже корачање глумаца на екрану покретало је низ вибрација испод нас – као да су трчали око наших седишта, а не по екрану.
Кад би ликови почели да се туку, а то је у акционом трилеру временски више од половине филма, глумци би на екрану тамо летели по соби, а ми – као да смо тамо заједно са њима: седишта су нас „бацала” лево-десно као да се и сами налазимо усред борбе.
Када би глумци у филмској сцени изашли напоље – у хладну и снежну ноћ – цела сала би постала хладнија, а хладан ваздух би почео да дува право из плафона.
Када би нека експлозија била на екрану, публика би поскочила и бивала обавијена прозрачним димом који би се ширио кроз салу, али који није био иритантан, већ баш како треба да би подигао адреналин.
Када би у филму у некој сцени прштала вода, публика би била нежно „пофајтана”.
Мада је већина гледалаца била лако одевена, обично у одећу без рукава, јер је напољу било изузетно топло, нису погрешили ни они који су понели џемпер. Осетљивијим особама препоручујемо да понесу чепове за уши, јер звук некоме може да буде прегласан.
Неки ће рећи да 4DX уме да претера – седишта реагују на сваки трзај, сваки корак, сваки ударац и бацање кроз просторију, као да желе да публика ни секунду не заборави да је у филму. Али циљ је постигнут: ни за на тренутак нема спавања!
Ролеркостер у затвореном
Можда ефеката има и превише, седишта се прилично грубо дрмају и тресу, па је деловало помало напорно, поготово оним гледаоцима који су у биоскоп дошли да „одморе мозак”. Ипак, оваква врста биоскопа није пројекција предвиђена за опуштање и одмарање, већ је пре ролеркостер у затвореном.
И није искуство за оне који желе да уживају у спором филму уз кокице – реално, кокице вам ионако испадају из руку чим сцена постане напета. Међутим, за фанове адреналина, акције и потпуног урањања у филм – 4DX је као створен.
Доживљај је незабораван, а ова технологија је поготову добра за оне који воле акционе трилере и желе да им током биоскопског доживљаја заигра сваки мишић. У 4DX сали филм више није нешто што само гледате – ви га заиста и доживите.
