Духовна војска
Само сједињени људи могу ићи напред. Отуда тежња да се важне одлуке доносе – једнодушно
Онај ко се спрема за рат настоји да има што јачу војску – што бројнију и што опремљенију – војску опредељену и мотивисану да се бори, јединствену војску.
Свако ко је учествовао у рату могао се уверити колику сигурност и колики подстицај пружа осећај да припадате снажној, сложној и одлучној војсци, где сви истом циљу теже, при чему се један жртвује за све, и сви за једнога.
Такође, сви смо могли да се уверимо колико нам је лакше да учинимо неки подухват и изведемо неки подвиг, кад се удружимо, кад снаге саберемо. Један прут је релативно лако сломити, а сноп прућа тешко или немогуће сломити. Историја малих народа сведочи да су ти народи опстали само зато што су се јединствено држали пред јачима од себе. Видно је то и у животињском свету: овце у стаду које су спремне да се боре, заједно, успевају да се одбране од вука; само две или три жирафе копитама својим одбране се од крволочног тигра...
Тако је у физичком свету, а тако је и у духовном свету.
Не победи, док не убеди
Духовно сједињени могу бити само они људи који припадају једном духу – духу истине. Они који не следе тај дух предају себе – духу обмане. Не може се напред ићи тако што ће се у месту стајати; нити се може, у исто време, на две стране ићи.
Зато Свети апостол Јован Богослов упозорава: „Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свет.”
У Духу Светоме људи се сједињују. Сједињују се у љубави, градећи заједницу љубави. То је дух који ствара, оживљава и просветљује. И зато је у Њему – духовно сједињење и духовно сабрање.
Духови лажних пророка немају стваралачку моћ – они носе смрт – у њима се људи не сједињују, него удружују, у ширењу зла.
Што више људи сједињених на страни Добра, то лакша одбрана и борба против Зла.
Духовно сједињени људи налазе се на истој страни фронта. То је – духовна војска.
Моћ је код духовно сједињених људи. Ниједна победа није победа уколико духом није потврђена. Зато Руси имају изреку: Не победи, док не убеди!
Отуда тежња да се важне одлуке доносе – једнодушно. У једном духу. У духу истине.
У цркви православној, на литургији, ђакон позива верне: „Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали”, на шта верни народ додаје: „Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.” Позивају се људи да међусобно буду нераздељиви, да живе у љубави.
Можда баш под утиском ове јектеније, или из самопроговора душе, једне недеље, по завршетку литургије, док, са групом пријатеља, угледних људи, цењених у својим професијама, застадох у порти Храма Светог великомученика кнеза Лазара, на Звездари, у Београду, гледајући верни народ како смирено, са спокојем на лицу, излази из цркве, коју претходно испуни, оно што осећах, мисао коју имадох, без неке посебне намере, преточих у реч. Гласно изустих: „Дође ми да сав овај народ загрлим!” Пријатељи ме упитно погледаше, очекујући још коју реч... Рекох: „Осећам да сви истим плућима дишемо, да нас исти Дух повезује, да смо сви на истој страни!”
Разумели смо се.
Духовна блискост надилази телесну блискост.
Духовно сродство је најплодоноснији расадник љубави и сваког доброг дела. Тако је у браку, породици, предузећу, селу и свуда тамо где су људи упућени једни на друге.
Кад се људи побратиме
У српском народу, али и другим народима који са њим живи укоренио се древни обичај да се људи побратиме, показујући тако да следе исти дух – дух љубави. Српски војвода у Црној Гори Марко Миљанов (1833–1901), описујући време турске власти на Балкану, пише: „Побратимство је у то вријеме доста услуге у ови бесудни крај учињело. Братимили су се добри љуђи. С тијем су се приближавали и снажили један другога, те су помоћу побратимства лакше могли злу на пут стајат, а добру на помоћ бит. Побратимство се у то вријеме млого цијенило и љуђе зближавало. Арбанаси и сад држе да је ближе побратим но брат, јер брат је по оцу и мајци, а побратим је по Богу и Божјој љубави, и тако, они би пријед дигнули оружје на освету за побратима но за брата.”
Крвно сродство заснива се на јединству крви, по рођењу; духовно – на јединству духа, по опредељењу. Дух је оно што оживљава и води, и зато је духовно сродство изнад крвног сродства. Да, оно је по Богу.
