Гојазност ће, срећом, ускоро бити реткост

Већина богатих и успешних људи који се, за разлику од сиротиње, никада нису бавили физичким пословима били су, по правилу, гојазни, што је вековима био знак просперитета. У данашњем времену парадокса, гојазни чешће умиру од оних који су гладни. Садашња епидемија гојазности, која већ поприма размере пандемије, иза себе нема дугачку историју. Настала је у индустријским друштвима и очигледан је резултат интеракције биологије и културе људи, која се у еволуцији непрекидно одвија. Не рачунајући подсахарску Африку, сваки пети становник остатка света превише је тежак. По скорашњим подацима Светске здравствене организације, у свету је 13 одсто људи гојазно, што је три пута више него 1975. године иако већ деценијама влада консензус о предиспозицијама гојазности за коронарну болест, мождане ударе, Алцхајмерову деменцију, истрошеност зглобова кукова и колена, масну јетру и астму. Све досадашње иницијативе о успоравању гојазности нису успеле јер је самоконтрола тежине тела јако тешка и на индивидуалном нивоу ретко успешна.

Кад се шездесетих година видело да и поред свих предузетих мера број гојазних не опада, већ стагнира, почела је потрага за леком који би деловао на нервни систем и на сам мозак с циљем да обузда апетит и осећај задовољства за време јела. 

Спасоносни синтетички цревни хормони

До пре неколико година мало ко је чуо за семаглутид, биохемијску копију природног цревног хормона ГЛП-1 (glucagon like peptide – пептид сличан глукагону) направљену 2014. године у данској фармацеутској корпорацији „Ново Нордиск”. Иако је семаглутид синтетичка лабораторијска творевина, он апсолутно опонаша природни цревни метаболички хормон ГЛП-1, који се за време јела ствара и излучује у горњем делу слузнице танког црева заједно са групом сличних хормона, такозваних инкретина. Семаглутид помаже у варењу хране и делује као окидач бета ћелијама панкреаса да луче инсулин, који контролише концентрацију шећера у крви и узгред успорава транспорт варене хране наниже. Дијабетес одраслих настаје због недостатка инсулина који под нормалним околностима претвара шећер у енергију. Данска компанија „Ново Нордиск” допринела је лечењу дијабетеса одраслих особа тако што је од синтетизованог семаглутида после неколико година направила лек брендиран као „оземпик” („osempic”), који је већ неколико година суверен антидијабетик у великом броју земаља, мада није јефтин (у Србији се преписује на терет Републичког фонда за здравствено осигурање).

Током пет година лечења великог броја оболелих од дијабетеса широм света помоћу „оземпика” и њему сличног бренда „рибелиус” („rybelius”), запажена је равнодушност оболелих према храни, јер због несталог апетита нису осећали глад, што је после неколико месеци довело до постепеног и очигледног губитка њихове телесне масе. У поменутој компанији брзо су схватили у чему је трик и одмах је повећана количина семаглутида у „оземпику”, што је било довољно за стварање новог лека под називом „вегови” („wegowy”), који се појавио у јуну 2021. године. Он је био хемијски идентичан „оземпику”, али намењен смањењу претеране телесне масе, тј. мршављењу. Био је то пун погодак: само једна поткожна инјекција „веговија” недељно смањила би тежину тела на годишњем нивоу за 15 одсто. Убрзо, почетком 2023. године из „Ново Нордиска” је доспео „монџаро” („mounjaro”), још један бренд настао од семаглутида који без икаквих нелагодности смањује телесну масу за невероватних 21 одсто годишње. „Вегови” и „монџаро” били су весници нове генерације лекова. Поређења ради, већина поступака за мршављење сматра се успешним ако би неко за годину дана изгубио око пет одсто своје претеране тежине.  

Шта је нормална тежина тела

Да би се добио одговор на ово питање, није довољан само здрав разум! У помоћ се позива индекс телесне масе (ИТМ) добијен деобом килограма тежине са квадратом висине. У суштини, ИТМ је мера количине телесне масти по квадратном метру површине тела, а примењује се подједнако за адолесценте и одрасле. На пример, уколико сте тешки 90 килограма, а високи 1,8 метара, ваш ИТМ биће 25 кг/м². Рачуница је једноставна (90:1,8² = 90:3,6 = 25). Идеални ИТМ је 18,5–25; за претерану тежину је ИТМ 25–30; за гојазност је ИТМ 30–40. У свим земљама са добро организованом медицинском превентивом препоручује се поштовање границе која раздваја нормалну од ненормалне тежине, а то је ИТМ 25.

Данас се мисли да је најзначајнији знак опасности од инфаркта, дијабетеса и можданог удара повећани обим струка и његов поремећени однос са обимом кукова. Свако повећање обима струка преко нормалних 80 центиметара за жене и 94 центиметра за мушкарце говори о порасту опасности од преране смрти. Кад обим струка пређе границу од 88 центиметара за жене, односно 102 центиметра за мушкарце, вероватноћа инфаркта срца и можданог удара се удвостручава. 

Смањење тежине гојазних снижава ниво холестерола, који, између осталог, блокира артерије са тенденцијом њиховог потпуног зачепљења, што кулминира инфарктом срца, можданим ударима и тешким поремећајима кретања. То све подсећа на последице пушења, тако да је у данашњем времену тешко рећи шта је горе – гојазност или пушење. Уосталом, кампања против гојазности која је у току неодољиво подсећа на кампању против пушења, која не престаје од деведесетих година прошлог века до данас. Нове могућности смањења претеране телесне тежине воде смањењу огромног пејзажа гојазности који се непрекидно шири светом у последњих 50 година. Према неким проценама, само четвртина људи који намерно и уз велика одрицања значајно смање своју тежину успева да након пет година сачува постигнуто. 

Прошле, 2024. године истраживање је показало да „вегови” подједнако делује на тинејџере и на одрасле. За тинејџере с вишком килограма боље је почети с лековима за мршављење раније у животу, него чекати појаву гојазности. У мају 2024. године „Ново Нордиск” је отворио истраживачко одељење посебно фокусирано на превенцију гојазности, а не на лечење. Циљ је да се прекину биолошки процеси који промовишу дебљање пре него што се оно појави. 

Професор Данијел Вегхубер са Медицинског универзитета Парацелсус у Салцбургу, који је укључен у ово испитивање, говори да има података који показују да је 80 одсто оних који су живели са гојазношћу током адолесценције већ било гојазно у предшколском периоду. Априла 2025. године појавио се у часопису „Pediatrics” есеј Маргарет А. Стефатер Ричардс и сарадника из Дечје болнице у Бостону под насловом „Дечја и адолесцентска гојазност”, у којем се истиче да је последњих година у Енглеској живело 15 одсто гојазне деце узраста између две и 15 година. У САД се та бројка креће око 20 одсто, што говори да је гојазно једно од петоро деце испод 19 година. У есеју се упозорава да нелечена гојазност деце и адолесцената може довести до доживотних здравствених проблема, укључујући дијабетес и хроничну болест бубрега, а поред њих и менталне поремећаје.

Узбудљиво је замислити свет у коме постоји ефикасно бављење гојазношћу зато што су лекови на бази семаглутида необично ефикасни. Помама за брендовима насталим од семаглутида не јењава у свету јер је схваћено да ништа није тако важно као тело без вишка масти. Сензационални семаглутид, односно његови деривати, на 129. су месту најчешће преписаних лекова у свету.