Малта, острвска државица на крајњем југу Европе, сместила се усред Средоземног мора, готово на пола пута између Сицилије и Туниса. Због положаја у средишту Медитерана, 90 километара јужно од Италије и 280 километара североисточно од афричког континента, историјски гледано Малта представља једну од најзанимљивијих културолошких фузија у овом делу света. Изглед Малтежана, архитектура, поднебље, али и малтешки језик, најбољи су доказ специфичности ове државе.

На мети бројних освајача

Архипелаг Малте чини седам острва, од којих су Малта и Гозо два насељена. Комино, које се налази између њих, познато је по плажама и воденим спортовима, док су остала четири острва занемарљиво мала, често тек хриди које извиру из мора.

Малта и Гозо релативно су равни или благо валовити, без шума или шумарака. Равница с пожутелом обрадивом земљом, оивичена великим кактусима типична је слика ове земље.

У великом делу своје обале, Малта и Гозо смештени су високо на литицама изнад мора. Због овога Малта није класична летња дестинација, барем не за оне који желе да читав дан проводе на плажи.

Званичан назив је Република Малта, а званични језици су малтешки и енглески, језик последњег колонијалног владара. Реч „Малта”, изведена је из латинског „Мелита”, назива острва током античког периода. Потиче од грчке речи „мели”, што значи „мед”, због специфичне врсте пчела (Apis mellifera ruttneri), подврсте европских, које живе само овде и од којих се и данас прави квалитетан малтешки мед, од мајчине душице или цвета поморанџе.

Малтешки језик једини је званични семитски језик Европе и једини који се пише латиницом. Малтешки потиче од сицилијанског арапског, којим су се у средњем веку служили арапски владари Сицилије. Готово 70 одсто речи малтешког језика има арапски корен, најсличнији данашњем тунишком дијалекту арапског. Истраживања која су спроведена 2016. године показала су да Тунишани и Малтежани деле трећину речи истог корена у својим матичним језицима и да су у стању да међусобно разумеју готово половину изреченог. Око 25 одсто малтешког језика садржи латински, тј. италијански корен речи и око 10 одсто енглески.

И даље део британског Kомонвелта

Осим изузетне оставштине неолитске културе коју је заштитио Унеско, први освајачи малтешког архипелага били су антички морепловци и трговци Феничани, а након њих Картагињани и антички Римљани. Потом су стигли Византинци, и затим Арапи из северне Африке. Африканце су отерали Нормани са северозапада Европе, а њих Краљевство Арагон из Шпаније које је Малтом владало све до 1529. године. На Малту 1509. стижу витезови хоспиталци прогнани с Родоса након опсаде Османлија, и овде оснивају нову крсташку државу. За њима 1565. стижу Турци. За време опсаде османлијске флоте 1565. године, много турских војника и њихових муслиманских слуга је погинуло. Два и по века касније, фијаско је доживео и Наполеон, али тек након две године окупације острвља (1798–1800). Наполеона су протерали Британци и Малта је 1814. споразумно постала британска колонија. Тек 1964. Малта је стекла независност и постала република. И након проглашења независности остала је део британског Kомонвелта.

Због географског положаја, туристичка сезона Малте, која подразумева купање у мору, траје од маја до краја октобра. Просечна дневна температура ваздуха у октобру је, на пример, између 24 и 30 степени, и током ноћи се спусти на 18 до 20 степени. Лета су врела и влажност је прилично висока.

За разлику од дугачких, песковитих и шљунковитих плажа Грчке, Туниса или Турске, малтешке плаже су стеновите, осим у центру градића где су претежно уређене, шљунковите. Малта не важи за класичну летњу дестинацију, али представља савршен спој активног одмора (посета граду, провод, обилазак музеја/налазишта), уз освежење у мору и на плажама.

Валета, раскошна престоница

Раскошна престоница Валета, својеврсни је архитектонски микс средњовековне Европе, северне Африке, Медитерана и италијанског барока, на један потпуно посебан начин. Постала је главни град 18. марта 1571, пет година након Велике опсаде Малте од стране османлијске флоте, и добила је назив по 49. великом мајстору Малте, витезу Валети, који је током опсаде био на челу одбране острва. Историјско језгро део је Унескове светске културне баштине.

У центру старог дела постоје две главне, међусобно паралелне улице које се протежу читавом дужином утврђеног града: Трговачка улица и Улица Републике. У њима се налази највећи број ресторана и кафеа, Национални археолошки музеј и Музеј лепих уметности – МУЗА, улаз у подземна склоништа за време Другог светског рата, трг с Опером, национални театар – једно од најстаријих, постојећих позоришта Европе из 1731, улаз у Палату великог мајстора (с неколико музејских поставки и колекцијом од око 5.000 комада оружја и оклопа – једно крило служи као Председничка палата), неколико цркава и централна Катедрала Светог Јована.

Истурени дрвени доксати – лође

Осим барокне архитектуре која највише личи на ону јужне Италије, и медитеранских кућа од окерастог, кречњачког камена, специфичност овог острва су разнобојни, истурени дрвени доксати – лође на спратовима које воде порекло од арапских кућа северне Африке и шпанског Ал Андалуза, елемената архитектуре Мавара који су 700 година владали Иберијским полуострвом, Шпанијом и Португалом.

Гробница 400 витезова у Катедрали Светог Јована

Неке од најлепших улица су Олд Минт и Светог Павла. Смештене на супротним странама, на ободу центра и ближе зидинама, дуж ових улица налазе се велики успони и падови, где се најбоље види како је ширење града пратило пејзаж валовитих брежуљака. На крају улице Олд Минт, у даљини се назире Црква Светог Павла, с великом куполом која се види готово са свих прилазних путева граду. У Улици Светог Павла налази се велики број дрвених капија које су некада припадале складиштима трговаца, у непосредној близини луке.

У градској Катедрали Светог Јована налази се око 400 гробница витезова хоспиталаца Сувереног реда Светог Јована Јерусалимског од Родоса и од Малте – између осталих, и великог мајстора Жана Парисоа де ла Валете, по којем је град након опсаде добио назив. У катедрали је смештено и 8 капела, које су посвећене 8 језика којим су се служили витезови хоспиталци Реда Светог Јована. Зидове катедрале красе радови сликара Каравађа, који је једно време боравио у Валети, чак завршио у затвору у „Три града”, у тврђави у месту Биргу, јер је дошао у сукоб с једним витезом.

Такси-гондола до градића Биргу

С друге стране залива, на тропрстом полуострву налазе се „Три града”, сликовити, међусобно повезани градићи преко пута историјског језгра Валете. Најзначајнији од њих, Виториоса (или Биргу), бивша је престоница Малте, у којој се налази Палата инквизитора, Поморски музеј, Црква Светог Лоренса и велика цитадела Сант Анђело, одакле се пружају величанствене панораме на читав град. До „Три града” стиже се трајектом из Валете или такси-гондолом (до Биргуа).