Ресавска лепотица и Велики Бук

Многи су почетак пролећа и предах током празника искористили макар за кратак боравак у природи у околини Деспотовца. За свакога овде има понешто: прва асоцијација на овај крај и Лисине је једина букова прашума у Србији – Винатовача, затим кањон Ресаве, манастир Манасија, а посебно је леп водопад Велики Бук, водени драгуљ од двадесет метара.

На јужној страни Бељанице, неколико километара узводно од Малог Врела, извире Велико Врело. Вода се појављује из сипара испуњеног кречњачким блоковима, тече преко бигрених наслага формирајући каскаде и после неколико стотина метара ствара водопад Велики Бук.

Окупљајући се на дрвеној платформи саграђеној преко пута водопада, посетиоци могу да уживају у погледу на слап висок око 20 метара, који се обрушава у дубок вир, стварајући бигрени амфитеатар. Туристи се труде да направе што бољу фотографију и не обазиру се на капљице воде које их за то време засипају. Затим пажљиво корачају неколико слапова ниже, где могу да фотографишу јединствено станиште поточне пастрмке, веома брзе и пегаве рибе која воли хладну воду.

Извор, водоток и водопад заштићени су као споменик природе. Годишње га посети више од 50.000 особа због чега је у овом крају у последње време никло много ресторана, али и места где се може преспавати. Власници етно-ресторана у околини водопада задовољно трљају руке када након обиласка нагрне велики број љубитеља домаће кухиње. Како нам откривају, међу туристима су најтраженији ресавски сир, кајмак и домаћа погача испод сача. Обилазе и столетну воденицу крај врела, одакле излазе руку пуних паковања тек самлевеног пројиног брашна.

Прошло је више од шест деценија, тачније било је то 1962. године, када је прва телевизијска камера снимила лепоте Ресавске пећине, највеће у земљи. За туристе је отворена тек 1972. и од тада јој популарност само расте. Годишње је обиђе више од 50.000 гостију из земље и иностранства. Спремни на хладну унутрашњост, туристи стрпљиво чекају у реду испред капије како би групно с водичем обишли око дозвољених 800 од 2.304 метра. Унутра могу видети више спратова с изузетним орнаментима, насталим деловањем воде на кречњак које је природа вајала чак 80 милиона година. Позната је по фантастичном пећинском накиту. Сталактити, сталагмити, саливи и корали од беле до црвенкасте боје маме уздахе, а највећу пажњу привлачи Блатна дворана с киповима и великим саливима. Простор је стављен под видео-надзор и осветљен најсавременијом хладном расветом која не ремети микроклиму.

Туристи ову дестинацију спајају с парком природе „Лисине” и тога су мештани веома свесни, па се према томе и управљају, напорно радећи на томе да развију угоститељство и сеоски туризам.

Ресавска лепотица, како је још зову, смештена је у атару села Јеловац на северозападним падинама Јужног Кучаја. Удаљена је 21 километар од Деспотовца и 152 километара од Београда.