Спојила биљке и сликарство
Александра Ковачевић је дипломирани биолог, али је по професији ботаничка илустраторка. Њени цртежи о флори Србије заслужили су већ сада место у архивама Српске академије наука и уметности
Јединствена је по томе што је изградила своју каријеру комбинујући знања из биологије и своје сликарско умеће које је одмалена развијала.
Александра Ковачевић, родом из Чачка, фасцинирана биологијом и различитим облицима живота који пулсирају свуда око нас, завршила је основне студије биологије на Београдском универзитету, на општем смеру, потом и мастер, након чега уписује основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности.
– Сликарство је било и остало моја велика љубав и интересовање, цртала сам и сликала за време студија биологије. Угледала сам се и на академика, нажалост у међувремену преминулог, Владимира Стевановића, који ми је доста помогао. Он је и сам био добар цртач и поштовао је уметност. Разлог што сам се с ботаничке науке преоријентисала на уметност вероватно је то што је уметност интуитивнија, барем мени више одговара тај приступ – каже Александра Ковачевић, по професији ботаничка илустраторка.
Стопама Јосифа Панчића
Ово занимање које је само по себи занимљиво и ретко, није ново. Још у време Јосифа Панчића ботаничари су тражили помоћ цртача, како би им помогли не само да опишу најразличитије врсте биљака, већ и да их визуелно илуструју ради лакшег проучавања.
У престижној сарадњи са Српском академијом наука и уметности (САНУ), која траје већ седам година, Александра се бави илустрацијом флоре Србије, односно цртањем свих врста биљака које постоје на територији Србије, и тако наставља давно успостављену традицију.
Звање ботаничког илустратора врло је посебно и ретко занимање јер захтева и научни и уметнички поглед у исто време, и опсежно ботаничко знање и озбиљну уметничку руку.
– Рекла бих да кроз уметност боље упознајем есенцију биљака, а кроз биологију се упознаје све што се тиче конкретног, рационалног нивоа знања. И једно и друго је од велике важности – каже наша саговорница.
Пре него што је фотографија постала широко доступна, ботаничке илустрације биле су од кључне важности за документовање нових врста биљака.
На питање зашто се не користи фотографијом, она објашњава да цртеж омогућава да се нагласи нешто што је специфично за биљку у односу на све друге врсте, некад су то длачице на листу, некад чак угао под којим се оне налазе. Рецимо, храстови се разликују по контурној линији облика листа, објашњава нам, па је за њих сасвим довољно да имате само лист.
Пут до САНУ започео је њеном иницијативом. Пошто је снажно желела да на неки начин споји љубав према цртачкој вештини и велику фасцинацију свим врстама биљака, на факултетским вежбама из ботанике интересовала се да ли би то могла да споји у професију. На питање да ли им је потребан неко ко би цртао биљке, брзо је добила потврдан одговор. Након неколико илустрација, запазио ју је академик Владимир Стевановић који ју је позвао на сарадњу.
Реч о архитектури
Александрина интересовања се ту не завршавају. Срели смо је недавно на петој по реду самосталној изложби „Између ствари и речи”, на којој је уметнички промишљала и о архитектури, простору, садашњем тренутку.
– На овој изложби приказано је нешто што се до овог момента апстраховало, те су неке слике можда ближе апстракцији него што испрва подсећају на архитектуру. Међутим, те слике су и једна врста промишљања о простору у којем живимо, наша кућа, дом или сакрални простор религиозних грађевина. Нажалост, велики број грађевина и вила у Београду је срушено зарад нечег другог, као да се заборавља да је архитектура доказ једног времена и чврсто културно наслеђе које нам помаже да чувамо идентитет и одржавамо га – каже Александра Ковачевић.
Признања за младу уметницу
Александра је добитница награда за сликарство „Риста и Бета Вукановић, сликари” (2022), Треће награде ФЛУ за мозаик (2021), а на претпоследњој изложби „Креденац (Конструкт дома)” проглашена је за најбољу самосталну изложбу сезоне 2023/2024. за коју је добила Годишњу награду Галерије Коларчеве задужбине.
