Зашто Београд није добио споменик Марксу
Кад је видео предлог за обележје очевима комунизма, председник Југославије је узвикнуо: Зар вешала да ставите на трг!
Недавно је у Београду поново промењен изглед трга који се налази у срцу главног града, практично на Теразијама. Фонтана која се на данашњем Тргу Николе Пашића налази деценијама постала је знатно дужа и ужа, није ни каскадна, нити с велики млазовима, а око ње су распоређене клупе и цветне леје. Овај простор некада се звао Трг Маркса и Енгелса, и на њему и даље доминира високо здање у којем су се налазила седишта моћних синдиката. И сад су синдикати ту, али у много мањем простору, а већину спратова и канцеларија заузеле су институције новог доба, попут седишта Регулаторног тела за медије, неколико банака, кафићи.
У прошлости ово место често је мењало свој изглед, а занимљиво је објашњење публицисте и културолога Шпире Соломуна зашто никада на том централном градском тргу није постављен споменик Марксу и Енгелсу, иако је по њима дуже од три деценије носио име. Соломун у књизи „Подизање споменика у Београду крајем 20. века” (издање „Чигоја штампа”) наводи да је Социјалистичка Југославија планирала подизање споменика у знак захвалности оснивачима модерног социјализма баш на том месту и у одбору који је то требало да спроведе у дело биле су тадашње комунистичке перјанице: Моша Пијаде, Вељко Влаховић, Родољуб Чолаковић, Ђуро Салај…
Али скулптура у гипсу Војина Бакића, вајара из Загреба, клесана у јабланичком граниту с висином од седам метара с постаментом, није прошла комисију. Расписан је нови, анонимни јавни конкурс. И опет су у њему били неки важни људи. Релативно су се брзо договорили да прва награда буде додељена раду под шифром „Манифест”, архитекти Браниславу Стојановићу са сарадницима из Београда. Оцењено је да рад „спада у групу оригиналних концепција, и то успелих у толикој мери да у неку руку значи преокрет у досадашњем схватању споменика код нас и као такав делује путоказно”. Али онда долази до преокрета. Соломун пише да је од сведока тог времена сазнао да се награђени рад предложене висине 23 метра председнику Југославије није нимало допао. Броз је наводно запрепашћено питао: „Па, зар ћете ова вешала да ставите на трг?”
Тако је на цео посао стављена тачка, пише аутор. Име трга је много година касније замењено у Трг Николе Пашића и на њему подигнут данашњи споменик Пашићу.
