Чуваркућа из 1917. године

У пиротском крају ускршње обојено јаје познато је под називом перашка, а то значи нешто шарено и богато украшено. Традиција налаже да се посебна пажња посвећује првом офарбаном јајету – чуваркући, које се најчешће боји у црвено и којем се приписују заштитничке моћи.

Етнолози би рекли да чуваркућа представља важан елемент наше духовне баштине. На њој се обично исцртава крст и исписују слова ХВ (Христос васкрсе), уз годину израде и место порекла. Музеј Понишавља поседује импресивну колекцију ускршњих јаја, међу којима се истиче примерак из 1917. године, украшен мотивом пчеле. Ту су и драгоцени примерци из Сукова (1920. година, с исписаним именом Кокан), као и јаја датирана у 1936, 1943. и 1950. годину.

– Ускршња јаја представљају материјализовани сусрет народне традиције и православља. Али и више од тога, сведоче и о уметничкој креативности народа, као и вези између природе и човека. Шарање ускршњих јаја често је сматрано светом радњом. Једна од традиционалних техника је шарање јаја воском. Нарочито је коришћен пчелињи восак, који је као и сама пчела имао обележја светог – каже Леа Вучић, етнолошкиња Музеја Понишавља, Пирот.

У православној традицији, додаје наша саговорница, посебно на подручју Балкана, пчела се доводи у везу с божанском мудрошћу и надахнућем. Повезује се и с Христом због своје вредноће, марљивости и способности да производи мед који се сматра симболом Христове слаткоће и доброте. У раној хришћанској уметности, Христос је понекад називан добром пчелом. Присуство мотива пчеле на ускршњем јајету из 1917. године које се чува у нашем музеју вероватно је повезано с овом симболиком и представља спој хришћанских вредности с народним веровањима о пчелама као симболима плодности, марљивости и изобиља, појашњава за „Магазин” Леа Вучић.

Истраживања Етнографског музеја откривају занимљиве обичаје везане за конзумирање ускршњих јаја. Док се генерално сматрало да доносе здравље и напредак, постојале су и специфичне забране. У селу Лужница, на пример, чобанима није било дозвољено да једу јаја, јер се веровало да би то могло узроковати појаву болести жљока (гуке по телу) код оваца. У пиротском крају постојао је и обичај да млада на Ускрс посећује кума, старог свата и девера, доносећи им на дар ускршња јаја на тањиру покривеном пешкиром. У селу Звонци, поред јаја, млада је даровала и хлебове с по једним белим јајетом. Други дан Ускрса резервисан је за сечење посебног колача – чурека у који је стављена перашка, а тај исти колач се на Ђурђевдан закопавао у виноград као симбол плодности и заштите. Чурек је посебна врста обредног хлеба у који се ставља ускршње јаје. Традиционално се припрема од квасног теста, често обогаћеног јајима, маслацем или уљем, што му даје донекле слађи укус и мекшу текстуру у поређењу с обичним хлебом. Овај хлеб се меси у облику плетенице у чији се увијени центар ставља јаје које се пече заједно с хлебом.

На Велики петак, обичаји овог краја налажу да рано, пре сунца жене фарбају јаја која тада називају перашке. Традиционалне технике бојења укључивале су употребу стипсе, која се могла купити од локалних сељака. За постизање светлијих нијанси комбиновала се млечика с луковином. Житељи села Раснице користили су течност од искуване детелине, док су у Суводолу такође користили детелину за бојење. У неким селима користила се и зелена пролећна пшеница. Заједничко свим овим техникама било је правило да се јаја морају фарбати пре изласка сунца.

Празник црвених јаја

У многим културама, укључујући и српску, прво јаје које се боји за Ускрс је увек црвено. У историјским изворима, попут старих турских записа, Ускрс је називан празником црвених јаја управо зато што је турским посматрачима ова пракса била најупадљивији и најпрепознатљивији аспект хришћанског празновања Ускрса.

– Црвена јаја била су не само део верске праксе, већ и симбол социјалне интеракције током празника – дарована су, размењивана и служила као средство за повезивање заједнице, што је додатно нагласило њихову важност у целокупној слици празника. У народној традицији црвена боја се такође повезује са животом, виталношћу и заштитом од зла, што додатно ојачава симболичку везу између црвено обојених јаја и суштине Ускрса као празника који слави победу живота над смрћу – каже етнолошкиња Музеја Понишавља, Пирот.