Упорне гљивичне инфекције нокта

Лечење обично траје три месеца, али понекад и више година и зависи од захваћене површине, старости пацијента, брзине раста ноктију, као и врсте терапије

Гљивичне инфекције ноктију веома су честе, али се помоћ лекара потражи обично када је захваћена значајна површина нокта, што отежава и продужава период лечења, упозорава др Ђорђе Крстић, дерматолог у Градском заводу за кожне и венеричне болести у Београду.

Годишње доба не игра значају улогу у настанку, али има значајну улогу у откривању – ношењем отворене обуће више се обраћа пажња на нокте стопала, те се након уочених промена пацијенти чешће обраћају дерматологу.

Развоју ових инфекција погодују оштећења нокта, дијабетес, влажна и топла средина, као и лоша циркулација. Зато је, како каже наш саговорник, време од инфекције до клинички видљивих промена на нокту знатно скраћено.

На почетку без видљивих знакова

– Гљивице доспевају на нокат кроз ситне повреде, микропукотине или директним контактом са заразним површинама, отпочињући тако иницијалну колонизацију (насељавање) нокта. У овој фази која траје неколико недеља, најчешће нема видљивих знакова инфекције. У наредних 30 дана па до три месеца гљивице почињу да се шире испод нокатне плоче. Нокти постају задебљани или јако истањени, мењају боју, губе сјај, постају ломљиви – објашњава др Крстић.

Уколико се инфекција не препозна рано и не започне одговарајућа терапија, може се проширити на цео нокат. Нокти временом постају деформисани, те поред неестетског изгледа могу бити и болни, посебно при ходу или ношењу обуће.

Промене најчешће почињу од слободне ивице нокта (део који сечемо), с тим да уколико постоји оштећење нокта (механичко, хемијско итд.), инфекција може почети и на другим деловима. Прво се примећују беличаста или жућкаста пребојеност, губитак сјаја, задебљање самог нокта или његова одвојеност од лежишта.

– Поред инфекција једног нокта, најчешће ноктију палчева, могу истовремено бити захваћени и други нокти, како на шакама, тако и на стопалима – објашњава др Крстић.

За ове појаве обично се на „оптуженичкој клупи” нађу салони за негу лепоте и СПА центри.

Наш саговорник каже да заиста ова места носе већи ризик за добијање инфекција, али тек ако нисмо сами довољно одговорни и не носимо папуче на базенима или одлазимо у салоне за негу лепоте у којима запослени не воде рачуна о хигијени инструмената којима обрађују нокте.

– Савесни и школовани козметичари добро знају да препознају да с ноктом нешто није у реду и да особу упуте дерматологу. Проблем настаје када пристану да „маскирају” промене гел-лаком – указује доктор.

Када се гел-лаком уради маникир преко инфицираног нокта, ствара се влажна, топла и затворена средина, која је рај за размножавање гљивица. Како време пролази, све већа површина нокта бива захваћена.

Инфекције су чешће на ногама него на рукама, првенствено због затворене обуће, влажног и топлог окружења у којем гљивице лако напредују. Зној и кондензација стварају идеалне услове за њихов раст, посебно између прстију и на ноктима. Већи ризик за инфекцију постоји код људи који због своје професије дуго времена проводе у затвореној обући с лошом вентилацијом.

Осим тога, гљивице се могу пренети с ногу на руке (и обрнуто) уколико се заражена места додирују без прања руку. Такође, коришћењем заједничких пешкира, турпија за нокте и обуће повећава се ризик преноса.

Најчешћи узрочници ових инфекција су дерматофити (попут Trichophyton rubrum), кваснице (Candida врсте) и плесни. Дерматофити су најчешће одговорни за инфекције ноктију (онихомикоза) и коже стопала (атлетско стопало), док се кваснице чешће јављају на рукама, нарочито код особа које често долазе у контакт с водом и хемикалијама.

Преносе се и преко заједничке обуће, пешкира…

Инфекције коже на стопалима и ноктима лече се између друге и четврте недеље. Трајање лечења зависи од површине захваћеног нокта, старости пацијента, брзине раста ноктију, примене системске и локалне или само локалне терапије. Обично траје три месеца, али понекад и више година. Зато је важно што раније препознати инфекцију и што пре започети одговарајуће лечење. Оне су заразне и могу се пренети директним контактом са зараженом кожом/ноктима, као и индиректним контактом преко заједничке обуће, чарапа, пешкира, подова у свлачионицама, кадама и туш-кабинама, базенима.