ВЕСТИ ИЗ МЕДИЦИНЕ

Радни дан на ногама и последице

Дуги сати стајања на послу доводе временом до болова у леђима и мишићима, до умора и отока ногу, проблема с коленима и венама

(Фото Фрипик)

Многи послови захтевају дуге сате стајања и на почетку радног века, запослени као млади издржавају такав начин рада без превише притужби. Али дуг радни век проведен на ногама временом доводи до болова у леђима и мишићима, до умора и отока ногу, проблема с коленима, а може повећати ризик од настанка болести срца и крвних судова, компликација у трудноћи, упозорио је недавно амерички Национални институт за безбедност и здравље на раду, који је спровео истраживање.

О сличним здравственим тегобама наших продавачица у тржним центрима и продавницама, конобара у ресторанима, запослених на аеродромима, фризерки, али и хирурга и медицинских сестара дуго већ није било националног истраживања. Дуготрајно стајање такође може довести до хроничне венске инсуфицијенције, болести у којој оштећене вене утичу на циркулацију крви.

За агенцију АП, лекари су објаснили да је кретање, било да ходате или прелазите из стојећег у седећи или нагнут положај, најбољи начин за смањење ових опасности по здравље. Неки признају да носе атлетске траке, стезнике за колена… Свакоме се препоручује да испробава различите технике за смањење умора, као што су наизменично ослањање једне ноге на подножје, ношење ципела с ортопедским ђоном, односно с потпором целом стопалу, и наравно, паузама за седење и одмор.

У Америци су давно уведени локални, државни и савезни прописи о раду у овим професијама у вези с паузама и у просторијама предвиђеним за одмор или у било којем простору за заједничку употребу. О томе су за АП говорили представници аеродрома, али и ланца књижара („Барнс енд Ноблс”). Запосленима у уговорима чак стоји право да седну под одређеним условима у току радног дана. Ајлин Борис, позната теоретичарка рада, феминисткиња и професорка на Универзитету Калифорније у Санта Барбари, подсећа да је на почетку 20. века већина америчких држава имала законе који су предвиђали право да жене током рада седе, јер је постојао страх да ако раде превише физички напоран посао, неће моћи да затрудне. Циљ је био заштити мајчинство. Готово свака држава је имала законе, али се они нису спроводили, а временом су они укинути јер су важили само за жене. Један од разлога је био тај што се женски покрет залагао за једнака права.

Међународна организација рада, агенција УН, још пре 60 година усвојила је стандарде на радном месту који захтевају од послодаваца да обезбеде довољно погодних седишта, као и разумне могућности за раднике да их користе. Више од 50 земаља ратификовало је тај споразум, али САД нису биле једна од њих. Капитал и профит су ти који диктирају реалност, тек с понеким изузетком. Рецимо, у граду Ен Арбор у држави Мичиген од власника продавница, перионица веша, хотела, ресторана, фризера, захтева се да дозволе радницима да седе док седење не омета њихове дужности.