Ритам младих аутора из региона

Други пут у Београду одржана је Међународна изложба радова 60 аутора на тему „Ритам”, која је пројекат графичарке Ане Мариновић. Удружење „Креативна фабрика” изложило је на зидовима галерије „Бети Форд” 60 радова уз подршку и оцену Удружења за развој ликовних уметности и Асоцијације аутора.

Поставка приказује дела различитих техника ликовних, примењених уметности и вајарства као што су цртеж, графика, дигитална графика, фотографија, слика, акварел, колаж, керамика, скулптура.

На отварању изложбе уметницима је Дарко Митровић, радијска личност, новинар, стрип-цртач и песник, читао стихове из своје збирке „Неизбежна смрт једног авокада”, уз гитару Николе Чубрила и усну хармонику Милоша Перића. После разговора с ауторима, у доброј атмосфери придружили су се музичарима и Александар Карапанџић на електричној гитари и Владан Васиљевић на акустичној, уз контрабас Вукашина Михајловића и бубањ већ искусног и познатог академског уметника зидног сликарства Владе Маркоског који се овде представио и својим делом.

„Увек говорим да се одмалена бавим с две непрофитабилне делатности, сликарством и рокенролом. Свирао сам у познатим градским и америчким рок бендовима. Ритам и радови на ту тему увек могу да

се тумаче вишеструко, а моји радови се баве и освајањем људских права и слобода, због чега желим да дам допринос младим ауторима”, како је за „Магазин” рекао.

Сликарка Душица Јоксимовић урадила је мозаик на тему трагања за истином с поруком да сви тим путем кренемо. „На мом мозаику видите гране које цветају ка небу тражећи светлост. Мозаик сам стварала два месеца техником ређања каменчића, а када то радите, никада не знате шта ће на крају испасти и у томе је уметност. Да бих савлaдала ту технику, почела сам од часова у Шуматовачкој, учећи и иконопис и византијско сликарство. Уметнички живот у Србији је леп, јер имамо квалитетна окупљања која људима пружају прилику да разликују искрену уметност од јефтиних сувенира за продају”, како нам је рекла.

Илустратор и графички дизајнер Милица Којовић инспирисана је, каже, природом и ђубриштем кaо антиподима. Њен рад је, уједно, и омот за це-де бенда „Бустер” из Земуна, који представља и портрете чланова. „Природа у светлим и позитивним бојама и ђубре у тамним, на овој слици и нашем главном граду, преплићу се и опомињем нас да поведемо рачуна”, каже она.

Јелена Пауновић, која се бави креативним технологијима, уједно стручњак за „три-де моделовање”, на тему ритам инспирисана је –песком. Тачније, каже, ветром који на њему прави таласе, а што је фотографисала обилазећи бициклом око Београда. Највећу инспирацију нашла је у сурчинском Јакову, тамо где се вади песак, каже, где има и воде која на њему ствара уметничко дело. „Песак фотографишем изблиза, а под ветром и кишом добијају се и чипкаста уметничка дела.”