У Загребу постављен прозор за нежељенe бебe
„Прозор живота”, место за остављање нежељене новорођенчади, изазвао је препирке у католичкој Хрватској. Групе за женска права називају га „тројанским коњем”, тврде да је илегалан и траже да се уклони, пише француска агенција АФП.
Места за остављање беба постојала су још у средњем веку, најчешће у црквама, а у фебруару је први „прозор живота” у Хрватској уграђен у зид манастира у мирној загребачкој четврти Трешњевци.
Како ради прозор за нежељене бебе? Када се отвори прозор, сензори покрета активирају аларм на мобилним телефонима часних сестара манастира и чланова католичког удружења који су против побачаја.
Угао сигурносне камере гарантује да особа која оставља бебу не може да се види.
„Овај уређај је усмерен на спашавање живота и спречавање чедоморства”, рекла је за АФП Алберта Врдољак, која води удружење „Бетлехем Загреб”, зачетника пројекта.
„Случај новорођеног дечака остављеног у канти за смеће у парку у близини Загреба прошлог маја показао је потребу за тим”, додала је.
Срећом, то дете је преживело након што га је пронашло двоје тинејџера.
Алтернатива побачају
Загребачки „прозор живота” још није употребљен.
„Друштву је потребно такво место које нуди решење за случајеве који су ретки, али их има”, рекао је Звонимир Квесић из удружења „Бетлехем Загреб”. Женска мрежа Хрватске, међутим, критиковала је тај потез као „незаконит, опасан и противан интересу детета” и позвала на уклањање прозора.
У Хрватској је побачај легалан, али је постао мање доступан, јер већина гинеколога у државним болницама одбија да га изведе због приговора савести, пише Индеx.
Неки, такође, „прозор живота” виде као тројанског коња којег су поставиле групе које се противе побачају, упозоравајући да делује у сивој зони, јер оставља простор за потенцијална злодела.
„Можда звучи као добра идеја, али на крају, то опет постоји да би се жене лоше осећале због побачаја, нудећи 'алтернативу'”, рекла је за АФП једна пролазница из Загреба.
Алберта Врдољак је то, међутим, оштро одбацила, рекавши да се ради о „алтернативи чедоморству, а не о забрани побачаја”.
„Бетлехем Загреб” је удружење које, такође, води сигурну кућу за жене и другу сигурну кућу за самохране мајке, и само је пружило „руку помоћи систему”, додала је она.
Право на идентитет
Званични органи упозоравају да је напуштање детета у Хрватској кривично дело, а Министарство социјалне политике је покренуло инспекцијски надзор.
„Иако је свако спасавање живота племенито, треба имати на уму етичка и правна питања која овакво место намеће”, рекла је дечја правобранитељка Хеленца Пирнат Драгичевић за АФП.
Она је навела право детета да зна свој идентитет, загарантовано конвенцијом УН и истакла потребу решавања основних узрока напуштања деце.
Одбор УН за права детета са седиштем у Женеви упозорава на „прозоре живота” и тражи од земаља да пронађу друга решења.
Неки правни стручњаци, међутим, подржавају оваква решења за нежељене бебе.
„Право на живот има предност над правом на информације о (биолошком) пореклу”, тумачи за локалне медије професорка права на загребачком Правном факултету Александра Кораћ Граовац.
„Дијете без осигураног права на живот нема ни једно друго право”, рекла је она.
Пракса из средњег века
Према групи „Бетлехем”, најмање 10 европских земаља: Аустрија, Белгија, Чешка, Немачка, Мађарска, Италија, Литванија, Пољска, Словачка и Швајцарска, имају сличне „прозоре живота”. Постоје, такође, и у Кини, Индији, Јапану и САД.
„То је пракса из средњег, а не из 21. века, али ако спаси један живот, ипак се исплати”, рекла је Леа, 33-годишња адвокатица.
Званични подаци показују да је у прошлој деценији у Хрватској било шест случајева чедоморства.
За разлику од неких европских земаља, у Хрватској анонимни порођај није могућ, иако је прошле године Министарство здравља покренуло радну групу за ту тему.
Прошлог месеца, још једна група блиска католичкој цркви, „У име обитељи”, позвала је на доношење закона који би омогућио анонимни порођај и обавезивао болнице да имају „прозоре живота”.
