Успешна борба против ветрењача

У Њујорку је већ две деценије. Наставила је оно што је радила и у Београду. Пише прозу, поезију, сарађује са српским часописима, опробала се и у хумористичким причама.

Пресељење у САД било је за Ивану Зечевић (48), некадашњу водитељку популарне серије „Хуго”, велико искуство и професионални изазов. Њујорк, град у којем сада живи са супругом и троје деце, својом динамиком и енергијом подсећа је, каже, баш на Београд. Улице су препуне људи и живота, испуњене причама које чекају да буду испричане – непресушан извор инспирације за њено писање.

Ивана је рођена у Београду. Њено академско путовање започело је на Филолошком факултету, на Одсеку за српску књижевност и језик. Иако је академска сцена био њен први корак ка књижевности, права инспирација за писање дошла је кроз истраживање живота и рада Лазе К. Лазаревића за свој дипломски рад. То је резултирало књигом „Аутобиографски трагови у прози Лазе К. Лазаревића”. Ова књига је заузела посебно место у њеном животу, јер је уврштена у престижне библиотеке, попут Конгресне библиотеке у Вашингтону, Британске библиотеке у Лондону, Државне библиотеке у Минхену, Народне библиотеке у Чешкој.

Живот у Америци

У Њујорку на сваком кораку среће људе из свих крајева света. Посебно истиче разноврсност култура. Само у овом граду могуће је, каже, у било које доба дана или ноћи уживати у храни из било којег кутка планете.

– Посебно ми прија осећај слободе – овде никога не занима шта носите, да ли вам ташна одговара ципелама или да ли сте на посао дошли без шминке. Ово је опуштен град који слави индивидуалност, где је аутентичност важнија од спољашњег изгледа – истиче Ивана Зечевић.

Воли Њујорк, али не заборавља београдски аутентични дух, историју и људе. Воли да чита књиге о старом Београду и историји. Издваја дела Косте Димитријевића „Векови Београда” и „Живот боемске Скадарлије”… Омиљени писци су јој Меша Селимовић, али и Сервантес.

– Мислим да смо сви помало Дон Кихот и свакога дана налазимо или сами себи намећемо нове ветрењаче против којих се ваља борити изнова – додаје Ивана.

Књижевно стваралаштво

Наша књижевница објавила је до сада девет књига. „Камена поља жита” заузима посебно место у њеном срцу. Посветила ју је свом оцу и описује живот на селу, српски менталитет, навике, карактеристике које су свевремене, непроменљиве и са сваком годином која пролази, чини јој се, све израженије.

– Књига „Дневник једне професорке” заснована је на мојој истинитој причи о времену када сам светла рефлектора заменила учионицом, а потписивање аутограма заменила потписивањем писмених задатака. Говори о одрастању пионира и о заклетвама које су позивале на љубав, братство и јединство и данашњим генерацијама одраслим на потпуно супротним начелима. Непресушна тема данашњице постало је питање да ли је у моје време било другачије и да ли је било боље за време Тита – прича она.

Поносна је и на своје књиге за децу које су за писца посебан изазов и одговорност, а хумористичке приче редовно објављује у „Илустрованој Политици”.

Планови за будућност

Поред рада у области књижевности и лингвистике, Ивана је изградила успешну пословну каријеру на више поља. Будући да говори четири језика – српски, енглески, шпански и француски – то јој је отворило многа врата и омогућило да сарађује с људима из различитих култура и индустрија. Тренутно ради за компанију „Мета” на тестирању и унапређењу безбедности вештачке интелигенције.

Рад у области вештачке интелигенције представља изазов, али и прилику да учествује у развоју технологија које обликују будућност. Спајати креативност с аналитичким вештинама данас је, како каже, добитна пословна комбинација.

Књижевност не оставља по страни, напротив.

– Тренутно радим на књигама „Падежи у српском језику за странце” и приручнику „Како учити страни језик”, који ће помоћи студентима и полиглотама да савладају српски језик с већом лакоћом и прецизношћу. Такође, у плану су нове хумористичке приче које ће додатно обогатити мој књижевни опус.

Додаје за крај и да је по природи заљубљеник у свет, људе, смех, љубав, туђу срећу…

– Највише од свега волим да проводим време са својом породицом, да уживам у причама својих синова, гледам их док спавају или једноставно само слушам како дишу, јер онда дишем и ја, онако, пуним плућима – закључује Ивана Зечевић свој рапорт с друге стране Атлантика.

Хуголина

Шира јавност памти је као Хуголину. Водитељку емисије „Хуго” на БК телевизији која се емитовала пре двадесетак година.

– Емисија „Хуго” била је невероватно популарна. Она је била за мене више од професионалне улоге, мост између мог света и света деце. Иако је прошло много година, то искуство носим у срцу као незаборавну фазу у професионалном животу. Неки пријатељи ме и даље зову Хуголина, тај надимак ми доноси осмех и подсећа ме на дане испуњене искреном дечјом радошћу и игром – каже Ивана Зечевић.