Јубилеј археологије
На планини Рудник пре 160 година започела су прва археолошка ископавања у Србији која је спровео Јанко Шафарик, управник Музеума сербског
На предлог Српског археолошког друштва и уз подршку бројних институција ова година проглашена је Годином археологије у Србији. Као повод послужила су два значајна догађаја. Ове године навршава се 160 година од првих археолошких ископавања која је 1865. спровео Јанко Шафарик на планини Рудник. Београд ће у септембру бити домаћин годишње Конференције европске асоцијације археолога с око две и по хиљаде учесника.
То је и прилика да повећамо видљивост археолошке науке и њене улоге у образовању, да умрежимо научне и истраживачке институције, музеје и друге организације како бисмо радили на популаризацији археологије, каже за „Магазин” Кристина Пенезић, организатор манифестације „Година археологије”.
Прва археолошка ископавања у Србији спроведена су на Руднику, на локалитету Велики Штурац, подсећа наша саговорница.
Шафарик током 1864. само обилази неколико локација по Шумадији, бележећи приче и позиције археолошких локалитета из периода антике и средњег века. Годину дана касније спроводи и прва документована археолошка ископавања у Србији.
Са 11 људи у августу 1865. Шафарик, управник Народног музеја, тада Музеума сербског, открио је и истражио остатке римског храма посвећеног Мајци земљи, заштитници рудника и рудара. А повод за то била је једна плоча, за коју је сазнао чак и кнез Михаило Обреновић, који се затекао у обиласку рудничког краја дан пре ископавања. После свечаног ручка, пред кнеза је донесена римска плоча из околине Великог Штурца, а Шафарик, који је такође присуствовао ручку, кнезу је превео латински текст који је гласио:
„Император, Цезар, Луције, Септимије Север, Истрајни, Узвишени, обнови оборени храм Мајке земље, старањем Касија Лигуринуса, царског намесника. На молбу колона Публија Фундани Етихета и Публија Едија Муцијана.”
Понесен овим открићем Шафарик се упутио на место проналаска римског споменика, а након завршених ископавања наставио је своје истраживачко путовање приликом којег је обишао Горњи Милановац, Чачак и Крагујевац и први забележио остатке римског касноантичког града на врху планине Јелице.
Поменута плоча с натписом која се датује у 2. век нове ере данас се чува у Народном музеју Србије.
Археолошка истраживања на Руднику обновљена су 2009. године у организацији Музеја рудничко-таковског краја и Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду.
Такође, од 2010. године истражује се локалитет Прљуша – Мали Штурац у оквиру пројекта Археолошког института у Београду, у сарадњи с Музејом рудничко-таковског краја.
– Најбитније откриће последњих година је матрица за израду медаљона на пехару који је намењен кнезу Лазару с хералдичким симболом и натписом. Затим сет тегова за мерење племенитих метала, надгробна плоча властелина Жарка, архитектонски део с грифоном који је припадао неком монументалном објекту. Током 2023. истраживан је и један римски локалитет на Руднику, датован у 2. и 3. век. На локалитету Грабак открили смо мање утврђење које је штитило објекте за сабирање руде и једну грађевину већих димензија. Али када говоримо о Руднику, највише пажње привлачи истраживање остатака средњoвековног града који се простире на потесу Дрење. Ту се налазе четири средњовековне цркве, као и остаци грађевина које су имале управну, стамбену или трговачку намену, и које су изграђене од камена, али и од дрвета. Сви локалитети налазе се на приватним парцелама и љубазношћу власника добили смо дозволу да истражујемо. Нажалост, истражени објекти су враћени под заштиту земље и не могу се видети на терену – каже Ана Цицовић, музејски саветник и археолог Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.
Она наводи да је за април 2025. године планирана изложба посвећена 160-годишњици археолошких истраживања на планини Рудник, када ће поред предмета из Музеја рудничко-таковског краја бити изложени и предмети из Народног музеја Србије, Народних музеја у Аранђеловцу, Чачку и Крагујевцу и приватних колекционара.
Ковница краља Драгутина
Планина Рудник представља изванредно сведочанство и симбол привредног успона средњовековне Србије. Из богатих рудних жила стизало је сребро, олово и бакар, које је омогућавало значајне приходе владару.
Врло брзо након почетка експлоатације руде у Србији у средњем веку започето је ковање новца. Након Брскова, друга ковница новца отворена је на Руднику. О рудничкој ковници сазнајемо посредно из историјског извора из 1303. године, који поред брсковских динара помиње постојање и оних из других делова земље. Нумизматичари сматрају да је још пре 720 година постојала ковница новца на Руднику која је тада припадала краљу Драгутину, каже Ана Цицовић.
