Марс је некада имао океан са пешчаним плажама

(Printscreen/Instagram)

Планета Марс, са својим сушним пејзажом и опасним нивоима радијације, можда не изгледа као главно место за одмор, али је некада могао да се похвали плажама, открили су истраживачи.

Док су претходна открића, мреже долина и седиментне стене, сугерисала да је Црвена планета некада имала реке које теку, међу научницима се водила дебата о томе да ли је имала и океане. Сада истраживачи кажу да имају нове доказе који подржавају ту идеју, након што су открили закопане плаже на Марсу. Наиме, кинески ровер је пронашао доказе о обалама закопаном дубоко под површином Марса.

У резултатима истраживања објављеним у стручном часопису Proceedings of the National Academi of Sciences, научници извештавају како су дошли до овог открића након што су анализирали податке о сликама испод земље са кинеског ровера Журонг.

„Журонг је послат у јужну област Утопију Планитију, у близину локација на којима су древне обале мапиране помоћу сателитских снимака”, рекао је др Бенџамин Карденас, коаутор истраживања са Пен Стејт Универзитета у Пенсилванији.

Аутори кажу да су, после коришћења радара који продиру у земљу, добијени резултати са северних низија Марса слични онима добијеним на обалама на Земљи - оба указују на карактеристике у подземном материјалу које су нагнуте под сличним углом - према океану.

„ Радар обично хвата чак и суптилне промене у величини седимената, што се вероватно и овде дешава”, истакао је Карденас.

Истраживачи кажу да се чини да је ова Марсова плажа временом променила положај. Подаци откривају низ карактеристика које показују да се плажа спушта према северу и после 1,3 километара урања у некадашњи океан, пише Гардијан.

Да ли је Марс био настањен?

Карденас сматра да су импликације узбудљиве. Хипететички, на Марсу је пре 3,6 милијарди година постојао океан, који је можда покривао готово половину планете.

„Пронађена је једноставна структура, али нам говори да је морала да постоји и плима, морало је бити таласа, морала је постојати оближња река која снабдева обалу седиментом - све ове ствари су морале бити активне током неког дужег временског периода”, рекао је он.

Док су истраживачи приметили да су карактеристике нагиба могле да настану и из других врста активности, ипак кажу да ниједна од њих не објашњава добијене податке.

„Искључујемо вулканске, речне и пешчане дине нанесене ветром. Све ово се прилично често виђа на Марсу, али ова структура једноставно не одговара ниједном од њих”, напоменуо је Карденас и додао да је откриће важно за разумевање прошлости и евентуалне настањености Марса.

„Плажа је спој плитке воде, ваздуха и копна. То су врсте окружења у којима се сматра да је живот први пут настао и на Земљи, па мислим да би то било одлично место за слање пратеће мисије у потрази за знацима прошлих живота на Марсу”, рекао је он.

И док је обала на Марсу можда била пешчана, сличности са плажама на Земљи су ограничене: не само да би недостајало палми и галебова, већ би, рекао је Карденас, вероватно било и „прилично прохладно”.

„Волео бих да сам то могао да видим. Бавити се геологијом, реконструисати ове древне пејзаже, то је заиста одлично гориво за сањарење”, закључио је он.