Звуци прошлости
Светски архиви чувају тонске записе од непроцењивог значаја за историју не само Радио Београда већ и ширег српског и југословенског медијског простора
Проучавање историје радиофоније није само испитивање технолошког напретка и медијских форми већ и кључ за дубље разумевање културне историје једног народа. У случају српског народа, радиофонија је играла важну улогу у обликовању и очувању културног идентитета, што посебно долази до изражаја у случају Радио Београда, једног од најзначајнијих медијских стубова у историји Србије. Наш национални радио почео је емитовање програма у септембру 1924. године, пре тачно једног века. Ова годишњица отвара прилику да се осврнемо на дуготрајни значај радија у нашој култури, али и да скренемо пажњу на девaстацију и губитак драгоценог тонског архива током Другог светског рата и потребу чувања звучних записа као културних артефаката.
Радио Београд је пре рата поседовао значајну колекцију звучних записа, чему сведоче извори из тог периода, попут часописа „Радио Београд” или споменице издате поводом десетогодишњице Радио Београд, a. д. Међутим, због немара и ратног уништења, тај архив је изгубљен. Пре мојих истраживања, Радио Београд је имао сачуваних тек неколико својих предратних звучних записа. Ови ретки артефакти, иако изузетно вредни, представљали су само делић богате радиофонијске историје нашег народа. Као истраживач-аматер посвећен очувању културне баштине (по занимању сам инжењер и
стручњак за машинско учење), преузео сам на себе задатак да проширим ово оскудно наслеђе и да допринесем поновном откривању заборављених сегмената наше радиофоније. С тим у вези, интензивно сам сарађивао са Документарном редакцијом Радио Београда 2 и Редакцијом за историографију Телевизије Београд.
Моја истраживања су ме одвела до неколико кључних локација, где сам имао прилику да пронађем до сада непознате и заборављене материјале. Посебно бих истакао свој боравак у Тонском архиву немачке радиодифузије (Deutsches Rundfunkarchiv) у Визбадену, као и у Конгресној библиотеци у Вашингтону. Ови архиви чувају тонске записе од непроцењивог значаја за историју не само Радио Београда већ и ширег српског и југословенског медијског простора. Једно од најзначајнијих открића током мог истраживања у Немачкој био је звучни запис са сахране краља Александра Првог Карађорђевића, датиран на 18. октобар 1934. године.
Овај запис је сачувао драматичне тренутке тог трагичног догађаја и документује присуство значајних личности из тог периода, међу којима и присуство Хермана Геринга као представника немачког Рајха. Слушајући овај снимак, откривамо како су се ти тренуци одвијали у реалном времену, што даје аутентичност и дубину нашем разумевању догађаја. Између осталог, можемо чути и гласове за сада неидентификованог спикера Радио Београда као и патријарха Варнаве.
Радио-драма о Дражи Михаиловићу
Осим тога, у немачком архиву сам пронашао и снимак са Завршне седнице Светског конгреса за слободно време и одмор, одржане у Хамбургу 1936. године. Овај снимак садржи глас др Михаила Константиновића, чија је улога на конгресу остала недовољно истражена. Сматрам да ово откриће може допринети бољем разумевању политичког и културног ангажмана наших представника у периоду пред Други светски рат.
Значајни су и снимци новогодишњег концерта европске радиодифузије 3. јануара 1937. године на ком је из Радио Београда, најављено гласом спикерке Јелене Билбије, емитовано коло из јужне Србије, те снимак (који је највероватније начинила немачка прислушна служба) руског спикера (вероватно Јурија Левитана) како објављује ослобођење Београда 20. октобра 1944.
Током мог истраживања у Конгресној библиотеци у САД пронашао сам низ снимака који су значајни за историју српске радиофоније. Међу њима се издваја емисија „Yugoslavia Salutes the New York World’s Fair” емитована 5. марта 1939. године. Овај снимак садржи говоре кнеза Павла Карађорђевића. председника Владе Драгише Цветковића и министра Јеврема Томића поводом Светске изложбе у Њујорку, а праћен је музиком Симфонијског оркестра Радиостанице и народних извођача извођеном из студија. Издваја се јединствен снимак извођења Народног оркестра са Симом Беговићем и Властимиром Павловићем Царевцем. На основу истражених докумената, закључио сам да је овај снимак део серије преноса поводом Светске изложбе на америчкој мрежи NBC. Поред ове, пронашао сам и снимак дела емисије Југословенски европски концерт Радио Београда са Симфонијским оркестром (дир. Михаило Вукдраговић) од 10. јуна 1938. године. Необично су занимљиви и снимак обраћања краља Петра Другог Карађорђевића у америчком Сенату 25. јуна 1942. и снимак његове посете фабрици авиона у месту Вилоу Ран у држави Мичиген и разговора са радницима југословенског порекла 1. јула исте године, те америчке радио-драме о Дражи Михаиловићу емитоване тим поводом.
Извештаји америчких новинара
Једнако фасцинантна су била моја открића у вези са Априлским ратом 1941. године.
Конгресна библиотека чува колекцију снимака који документују атмосферу непосредно пре и током бомбардовања Београда. Ови снимци садрже радио-извештаје америчких новинара који су, захваљујући краткоталасним емисијама, преносили вести из Београда директно у Сједињене Америчке Државе. Ови извори пружају нам јединствени увид у тадашњу међународну перцепцију догађаја, као и у стање медија и комуникације у тренутку велике историјске кризе. Ови снимци, као и снимак отварања Југословенског павиљона на Светској изложби у Њујорку 23. маја 1939, још увек чекају да буду преснимљени и на адекватан начин представљени нашој јавности.
Ипак, када говоримо о очувању традиције, изузетно је важно истицати и очување, подстицање и подсећање на грађанске традиције и припадност нашег народа западном цивилизацијском току. Често се у расправама о очувању традиције фокусирамо на фолклорне и народне обичаје, али једнако је значајно подсећати на улогу коју су наши грађански слојеви играли у културном и друштвеном животу и у развоју везе коју смо градили са западном цивилизацијом и чији смо били, и јесмо, нераскидиви део.
*Гостујући професор Природно-математичког факултета у Нишу
