Како време утиче на емоције
И млађи могу да буду осетљиви на метеоролошке прилике. Ипак, субјективни доживљај времена утиче на расположење много више од објективних параметара
Некима нема ништа милије од циче зиме и крупних снежних пахуља, неки воле јесен и опадање лишћа, пролеће је неприкосновен фаворит већини, а има и људи који обожавају летњу жегу.
„Није новост да се људи разликују по својим сезонским преференцијама и помињу да су ’вруће’ или ’хладне’ особе. И уверени су да знају која је њихова идеална температура. Оно што је веће изненађење јесте да субјективни доживљај времена заправо утиче на наше емоције, док објективни услови играју веома малу улогу”, навела је за часопис „Psychology Today” Ким Мајденбауер, психолошкиња с Вашингтонског државног универзитета.
Она је с колегама недавно објавила резултате студије којом су утврђивали каква повезаност постоји између објективних, локализованих временских услова с перцепцијом појединаца о окружењу, односно како су се осећали – пријатно или не – под одређеном температуром ваздуха. Очекивали су да испитаници пријаве да им је топло или хладно, удобно или непријатно и да утврде прилично јаку везу између стварних временских услова и тога како се осећају.
И признају да су прилично погрешили. Резултати су показали да постоји прилично слаб однос између стварних метеоролошких параметара и тога како се осећате у одређеном тренутку, то јест како перцепирате температуру ваздуха.
Што је још важније, истраживачи су приметили везу између температурне нелагодности и негативних емоција – ако су људи пријавили да им је непријатно вруће, осећали су се уморније, узнемирено и генерално несрећно. Међутим, ова веза примећена је само ако су људи рекли да им је врућина чинила непријатно.
„На неком нивоу није изненађујуће да нелагодност треба да доведе до више негативних емоција. Нелагодност по дефиницији није пријатно искуство. Приметили смо и да су ове индивидуалне разлике у удобности и перципираној температури много веће и важније од стварних временских услова. Ово отвара занимљива питања о томе зашто се људи толико разликују у својим перцепцијама и удобности. „Постоји много доказа да физиологија игра улогу – у зависности од старости, физичке спремности и хормона можете да имате бољу терморегулацију тела. Али то је само један мали део слагалице. Занимљиво је и да одређене особине личности могу да играју значајну улогу у осећају и осећањима према временским приликама”, објаснила је психолошкиња. Ипак, признају да је ово област у којој још знамо врло мало, али је одлична прилика за додатна научна истраживања.
Код метеоропата, особа осетљивих на временске промене, симптоми су пак индивидуални, а међу најчешћим су главобоља, мигрена, вртоглавица, поспаност, несаница, нервоза, депресија, потиштеност, повишен крвни притисак, аритмија, малаксалост.
Биометеорологија, која се бави утицајем временских прилика на здравље, наводи да и веома младе особе могу бити осетљиве, као и да тај нелагодан осећај при промени времена није субјективан, већ објективни утицај времена. Утврђено је и да око 20 одсто људи спада у метеоропате, а међу њима су најчешће хронични болесници, старији и жене средњих година.
