Невска формула Владимира Бабошина

Руски преводилац, песник и издавач Владимир Бабошин, познат у нашим књижевним круговима, дошао је недавно у Србију још једном, да прими и другу „Хрисовуљу” за допринос светској књижевности у манастиру Пресвете Богородице у Лешју, који се сматра центром православне средњовековне духовности.

Срели смо се други пут у животу у колима која су писце возила врлетима планине Бабе до манастира на пропланку с величанственим погледом на падине и девет села изнад Параћина.

Бабошин је, иначе, признање добио од књижевне заједнице „Настамба Петрус” која се бави очувањем православне културне традиције истоименог средњовековног града, а у чијем електронском часопису је већ годинама и заменик уредника.

Оснивач, уредник и издавач часописа „Невска формула”, који се данас штампа и у Русији и код нас, долази из родног Санкт Петербурга стално у Србију још од 2017. године, понекад и три пута годишње.

„Када сам први пут дошао, упознао сам Милорада Ђошића, оснивача Културног центра „Ћирилица”, и с њим се спријатељио на прву лопту: он пуковник, као бивши пилот, ја пуковник који је докторирао на Руској војној академији на Одсеку за везу. Разумели смо се у љубавима према својим државама – радио сам у војсци 35 година и поред тога био и универзитетски професор. Сложили смо се да богато културно наслеђе две земље којима смо се посветили морамо сачувати. Тада сам на руски превео и препевао песму талентованог песника у инвалидским колицима Данила Зарића 'Децо верујте' и од тада стално на оба језика преводим књижевност.”

На питање која је формула за његов течни српски, одговара да наш језик никада није учио. „Ваш језик који сам заволео дошао ми је сам, преко ноћи, како волим да кажем, у ствари кроз жељу да га на основу сличности словенских језика разумем. Али пресудна су пријатељства која сам у књижевним дружењима овде брзо стекао”, како прича.

Наши песници и културни посленици тако су се убрзо нашли и на страницама часописа „Невска формула”. Реч је о публикацији која се бави широком културном политиком. Поред новинских и публицистичких текстова, на странама овог данас руско-српског часописа са завидним бројем страна су и критике, есеји, приче, песме, у преводима на оба језика. Често наступа сам на трибинама, како с преводима песама других песника, тако и казујући сопствене, инспирисане грандиозним руским природним лепотама и традицијом. Недавно је за „Смедеревску јесен” превео четири књиге поезије. Руска издавачка кућа „Нови поглед” објавила је значајне преводе. Сарађује и с књижевницима из Републике Српске, а недавно је био и у босанско-херцеговачком Брчком.

„Заљубљен сам у своја пријатељства са српским уметницима. Оба часописа, и мој 'Невски' и 'Настамбу Петрус' у Лешју, сада уређујем заједно с вашом књижевницом Анисијом Цреповић. Волим моју Србију на два иста начина на која волим родну Русију: као земљу, богату природним и културним чудима и контрастима, али и као колевку једног посебног народа. Зашто је волим као своју земљу? За љубав нема никаквог одговора”, поручује за „Магазин”.