Верка из Ранкеове 12

Лик који тумачи црногорска глумица Дубравка Дракић гледаћемо и у шестој сезони популарне серије „Радио Милева” на РТС

(Фото Душко Миљанић)

Ових дана, глумица Дубравка Дракић боравила је у Београду, поводом снимања новог наставка популарне серије „Радио Милева”. Почело је снимање шесте сезоне у којој ћемо познату црногорску глумицу поново гледати у лику амбициозне Верке, нове станарке зграде у Ранкеовој 12 у Београду.

– Лепа је то вест била за мене – каже наша саговорница. – Јер није мала ствар постати део главне глумачке поставке серије која обара рекорде гледаности, добија награде и окупља све генерације испред малих екрана. Знате ли како се мери успех у „Радио Милени”? Добијањем стана у Ранкеовој 12. Када га добијете, е, то је баш богата улога. Шалу на страну, заиста ми импонује ова понуда.

А све се, чујемо, догодило сасвим случајно прошле године, после извођења позоришне представе „Ћелава пјевачица”, у режији славног Јагоша Марковића (1966 – 2023). У овој драми Ежена Јонеска Дубравка Дракић игра супругу господина Лазарија, којег тумачи Момчило Оташевић. У осталим улогама су Олга Одановић и Бранко Видаковић као брачни пар Борио, док Бранимир Поповић тумачи лик ватрогасца а Сандра Бугарски је служавка Мери. До сада су 30. пута одиграли „Ћелаву пјевачицу” и освојили бројна признања.

–  Те вечери у публици је био и Небојша – Неле Гарић, креатор серије „Радио Милева” – наставља казивање. – После представе, у холу ми је пришао и у кратком, али пријатном разговору рекао ми је да би волео да се придружим његовој екипи – да размислим о понуди. Прихватила сам изазов, нисам се двомила ниједне секунде. После неколико недеља постала сам двадесети члан главне глумачке поставке „Радио Милеве”. Ево, чекам да нас позове редитељ. Ускоро почиње снимање. Моја Верка биће уплетена у многа дешавања у шестој сезони. Више него у петој која се емитoвала у последњих месец и по дана на РТС 1.

Иако има богату биографију у којој је уписала и многе успешне ТВ улоге („Мјешовити брак”, „Будва на пјену од мора”, „Горчило”, „Бисер Бојана”, „Пад”, „Дуг мору”…) и велико искуство, додаје, како се брунула како ће се уклопити у стилу игре већ уигране глумаче екипе. Олга Одановић је публику освојила као мајка, бака, интелектуалка, мајстор. Њена Милева је радознала, сналажљива, оштроумна, лукава, али је у суштини једна добра душа. Бранимир Брстина игра Стевана Лисичића, управника зграде. Он је ситничав, али и као такав је драгоцен у зграду у којој свако има своје хирове. Милевину пријатељицу Цвету игра Дара Џокић.

– Свако је изградио један специфичан стил, а ја сам се бринула да својом игром остале глумце не пореметим.

Али…

После другог снимајућег дана, опустила се и препустила стваралачкој радости… Устаје се у цик зоре, ради цео дан, а сарадња са дивним људима све то умекша и остаје само најлепше сећање. Чули смо и да се серија снима у Врчину, београдском приградском насељу.

– Шта је мени фасцинантно када је реч о „Радио Милеви”? Јунаци серије су уметници, педагози, професори, здравствени радници, пензионер и, наравно, мајстори… Мени је то предивно, јер на великом екрану нема прича о животу у једној заједници. Поново причамо о њеном лику и о томе колико деца воле ову духовиту серију…

– Верка је жена са села, али је веома амбициозна. Воли интриге. За кратко време, успела је да посваћа старе станаре зграде. Серија је веома полуларна у Црној Гори. Сећам се, ћеркице моје рођене сестре, Василиса и Исидора, прекориле су ме што сам се сукобљавала са Милевом. За њих је Милева бог. „Тетка, како си могла да замениш питу?! Варала си. Заслужила си да те Милева гађа питом” – рекле су ми. Још су мале – једна има осам а друга шест година – да схвате да је то мој задатак као глумице. Моја Верка није добра особа, али се трудим да све оно што је позитивно и добро нађем и извучем како бих оправдала то људско у нама, па какво год да је. Видећемо како ће се до краја мој лик развијати, како ће причу развијати сценаристи.

Дубравка Дракић рођена је у Подгорици. Професор је Фракултета драмских уметности у Цетињу. Ту је 1999. дипломирала глуму, у класи проф. Борислава Стјепановића, са највишом оценом – 10. Са факултета никада није отишла. Била је асистент, потом предавач на говору, сада је редовни професор. Тренутно ради са другом класом.

– Има шест студената. До сада су сви били добри, вредни, васпитани. Већ су ангажовани. Није њима лако. У Црној Гори је такво тржиште да мало имају могућности за снимање. Срећом, времена су се променило, кастинзи су интернационални, па се боре за своје место под сунцем.

Много је серија снимљено у последњих пет година. Како то коментарише?

– Мишљења сам да једино велика продукција може да донесе квалитет. Тако се глумци формирају, истражују шта су њихови сензибилитети… Као млађа глумица нисам имала ту привилегију. Све је било другачије. Серије нису биле толико популарне, а и није се толико снимало. То што нам се дешава, то је хиперпродукција у играном ТВ програму. Наравно, има серија које су испод квалитета, али ко сам ја да о томе причам. Вероватно да и те серије имају своју публику. То је исто као да кажете: Ја никада не бих купила ове ципеле или овај комад гардеробе. Све је ствар избора и укуса.

Дубравка Дражић је шеснаесет година била директор Градског позоришта у Подогорици, али је и поред тога играла у представама. Поносна је на „Сласти славе”, музичку комедију, у режији Стефана Саблића а по тексту Петера Квилтера, у којој игра са Младеном Нелевићем. Са „Сластима славе” је као глумица расла, каже. У децембру су „Сласти славе” обележиле јубилеј вредан пажње – десете година извођења. Драга јој је и „Ћелава пјевачица”, са којом често гостује, као и представа „Чувари твог поштења”, у режији Бориса Лијешевића.

У слободно време Дубравка Дракић живи „као сав нормалан свет”. Са супругом Савом, који је по занимању поморац, има сина Филипа и ћерку Инес. За село Додоши, на обали Скадарског језера, везује је сећање на детињство, у Подгороци је одрасла, а живи у Тивту. Лети борави у викендици на Веруши, где воли да сади биљке у врту, гаји поврће и воће.

– Са породицом волим да сам у природи и волим да моја деца осети како је живети са природом. Ми очекујемо да нам природа стално даје, а мало јој заузврат дајемо. Боравећи у пророди, гајећи биље, спознајемо животне процесе. У слободно време то учим своју децу – рекла је Дубравка Дракић.