Да ли су ледене купке добра идеја
У последњих неколико година, урањање тела у ледену воду постало је популарна пракса међу спортистима, инфлуенсерима и стручњацима алтернативне медицине. Сви они хвале ову технику као начин за побољшање циркулације, убрзавање опоравка након физичког напора, побољшање имунитета, па чак и ублажавање стреса.
Интернет је препун описа различитих метода које укључују краткотрајне хладне тушеве, ледене купке и чак ритуале попут „када са ледом”. Ове технике су постале тренд, а многи људи широм света се одлучују за овакве третмане, верујући у њихове здравствене користи.
„Дрмнеш ракијицу, два минута дубоко дишеш да би се ћелије напуниле кисеоником и урониш у ледену воду као да си на Карибима”, саветује један момак на Инстаграму.
Упркос ентузијазму који прати овакве трендове, међутим, научна истраживања нису баш тако једноставна и недвосмислена.
Иако постоје докази да излагање хладноћи може да буде корисно у одређеним околностима, постоји и значајан број упозорења која се често игноришу.
Прекомерно и често урањање у ледену воду, на пример, може довести до проблема са здрављем, као што су упала бешике и мокраћних путева или инфекције дисајних путева. У неким случајевима, екстремна хладноћа може да изазове нагли пад телесне температуре и смањење функционалности тела, што може бити опасно за особе са одређеним здравственим стањима. Управо због тих потенцијалних ризика, стручњаци упозоравају да
се овакве методе примењују са опрезом, уз претходну консултацију са лекаром.
Од краља Петра до инфлуенсера
Коришћење ледене воде у терапеутске сврхе није нова пракса. Још у древном Египту, Едвин-Смитов папир (око 3.500. п.н.е.) помиње хладне облоге за умирење иритације коже. У 18. веку, шкотски лекар Вилијам Кален је користио потапање у хладну воду за лечење различитих тегоба.
Легенда каже и да се кнез Петар Карађорђевић, касније краљ Петар Први Карађорђевић, током боравка у Румунији, лечио од туберкулозе купањем у леденом Дунаву.
Док је био у егзилу у другој половини 19. века, млади Петар је оболео од туберкулозе и веровао је да му купање у хладној води може помоћи у јачању организма. Ова пракса му је, према неким изворима, побољшала здравље, па је успео да превазиђе болест.
Касније, у другој половини 20. века, спортисти су почели да користе ледене купке за бржи опоравак и боље перформансе, а данас су оне део популарних велнес рутина, нарочито међу инфлуенсерима и познатим личностима.
Недавна студија Универзитета Јужне Аустралије, објављена у часопису PLOS ONE, анализирала је податке из 11 истраживања са укупно 3.177 учесника. Резултати показују да су ефекти ледених купки временски ограничени и не тако једноставни као што се често тврди.
Медицинска тумачења
Научна истраживања показују да ефекти нису толико чудесни како се често тврди, а неки митови су јасно разбијени.
Упала: Уместо да смањи упалу, излагање хладној води је заправо повећава одмах након потапања.
Стрес: Олакшање од стреса долази тек 12 сати након купке, што значи да скок у ледену воду није инстант решење за смирење.
Имунитет: Редовно туширање хладном водом може да смањи број дана боловања за 29 одсто, али не утиче на трајање болести када се особа ипак разболи.
Спавање и благостање: Побољшања у квалитету сна и општем благостању примећена су краткорочно, али су углавном нестајала после 90 дана од излагања тела хладној води.
Дугорочни ефекти: Док одмах након ледене купке не долази до побољшања имунолошке функције, дугорочна пракса може имати позитивне ефекте.
