Необичне поштанске пошиљке кроз историју
Поштански систем није увек служио само за слање писама и пакета, већ је постао део неких од најнеобичнијих и најхрабријих подухвата. Од бекства на слободу, преко транспорта грађевинског материјала, до слања краљевских драгуља, поштанске пошиљке кроз историју показују колико су људи сналажљиви када је у питању достава.
Пошта је одувек била кључна за комуникацију и трговину, али постојали су и појединци који су тестирали њене границе на крајње несвакидашње начине.
Од иногнито слања живих животиња, преко читавих грађевинских објеката, па све до драгоцених дијаманата – неки пакети су изазвали запрепашћење и дивљење.
Један од најпознатијих примера необичног коришћења поштанских услуга забележен је 1849. године, када је Хенри Браун, познат и као Боx (Кутија), роб из Вирџиније, побегао на слободу. За само 86 долара, спаковао се у дрвену кутију са боцом воде и кексом и тако сам себе послао на север. Пут од 27 сати укључивао је вожњу кочијама, возовима и паробродима, а кутија је често била окренута наопачке. Ипак, Браун је успео да остане неприметан и коначно је стигао у Филаделфију – као слободан човек.
Слична, али ништа мање невероватна прича догодила се 1914. године, када су родитељи петогодишње Шарлот Меј Пирсторф одлучили да искористе поштански систем, јер је било јефтиније послати девојчицу поштом него купити возну карту. Меј, која је имала мање од 25 килограма, послата је на пут од Грендвила до Луистона у Ајдахоу, по тарифи за живину. По доласку, поштар ју је лично доставио баки. Након овог инцидента, шест година касније, слање људи поштом постало је илегално.
Почетком 20. века, две суфражеткиње искористиле су необично правило о људским пошиљкама и покушале да саме себе пошаљу британском премијеру у Даунинг стрит 10. Иако су уредно платиле поштарину, на улазу су их одбили и вратили у пошту.
Змије у пошиљци
Поштански систем коришћен је и за транспорт необичних ствари, укључујући егзотичне животиње и читаве зграде. Године 1917. предузетник В. Х. Колтарп послао је више од 80.000 цигли неопходних за изградњу банке у Верналу, у америчкој савезној држави Јути. Овај подухват инспирисао је поштанску службу да уведе нова правила која су ограничила тежину пакета и тако спречила сличне покушаје.
У прошлости су се, такође, поштом слале живе животиње – алигатори, корњаче и змије. Један од најбизарнијих случајева догодио се 1924. године, када је Бела кућа примила на поклон алигатора, који је стигао поштом.
Још већи хаос избио је 1926. године, када су се у поштанској канцеларији у Лос Анђелесу змије размилеле из пакета, изазвавши панику међу запосленима.
Чак су и неки од највреднијих драгуља на свету путовали поштом.
Плави дијамант „Хоуп” од 45.52 карата, познат по својој мистичној прошлости још из 18. века, послат је 1958. године америчком поштом Институту Смитсонијан, где се и данас налази. Трговац Хари Винстон осигурао га је на милион долара, али је ипак пакет послао уз уобичајену поштарину од само 2,44 долара. Поштар који га је испоручио није ни слутио да носи један од најпознатијих дијаманата на свету.
Један још фасцинантан пример долази из Велике Британије – највећи дијамант икада пронађен, Кулинан, откривен је у Јужној Африци и купљен као поклон за краља Едварда 7. Док су лажне сигурносне мере скретале пажњу на кутију са лажним дијамантом, прави Кулинан послат је обичним поштанским пакетом са поштарином од три шилинга. Након што је стигао у Амстердам на сечење, дијаманти добијени из њега данас красе британску краљевску колекцију.
