Ја сам бољи глумац од Мадса Микелсена

Једно од најпознатијих имена скандинавске, али и светске глумачке сцене, Швеђанин Микаел Персбрандт, звезда је нове домаће серије „Отмица” која се емитује сваког викенда на Суперстар каналу од 21 час. Једна необична анегдота обележила је сам почетак његовог анганжмана у овој трилер серији коју су реализовали „Телеком Србија“ и „Пеликула продукција“.

Наиме, позван да буде део „Отмице“ и оживи улогу технолошког могула Маркуса, Персбрандт је поставио несвакидашњи услов – инсистирао је да продуцент Владан Анђелковић ту вест јави његовом дугогодишњем пријатељу, глумцу данског порекла, Мадсу Микелсену који је такође био опција за улогу Маркуса. Владан је требало да каже Мадсу да је улогу добио Персбрандт јер је ипак бољи глумац од њега. Послушавши глумца, Владан је то и урадио и тако је настала анегдота којој су се сва тројица на крају смејала.

Животи и каријере ова два скандинавска глумца често су се преплитали, а њихов однос обележило је пријатељство изван екрана, како су и сами више пута наглашавали у бројним интервјуима. Заједнички глумачки пројекти, како из скандинавске кинематографије, тако и планетарни хитови и популарни наслови платформе Нетфликс, додатно су их зближили, а њихове колеге су током снимања запазиле вишесатне разговоре и безусловну подршку коју су поменути глумци један другом пружали.

Микаел Персбрандт одлично се уклопио у ову српску серију, а осим тога, о посвећености и професионалности шведског глумца говори и начин на који се припремао за почетак снимања серије – провео је чак 20 дана у Данској, у потпуној изолацији, без телефона и интернета.

Микаел је рођен у Јакобсбергу, предграђу Стокхолма. Његово интересовање за глуму почело је док је радио као статиста у Бергмановој режији Шекспировог „Краља Лира“. Почетком деведесетих година прошлог века, Микаел је играо у изузетно популарној шведској ТВ серији „Бродарска компанија“, што му је донело друге ангажмане у разним ТВ продукцијама. Међутим, његов велики пробој десио се 1997. када је тумачио грубог детектива Гунвалда Ларсона. Серија „Бек“аутора Маја Шевала и Пера Валоа постала је огроман хит не само у Шведској већ и у Немачкој.

Микаел је и добитник престижне награде која носи назив по његовом узору и великој инспирацији, Ингмару Бергману, а 2006. је био номинован за најбољег глумца за улогу у филму Симона Стаха „Bang Bang Orangutang“. Такође је глумио у Стаховом филму „Дан и ноћ“, који је освојио награду Силвер Хуго за најбољу ансамбл глуму на Међународном филмском фестивалу у Чикагу. 

Глумио је у филму „Вечни тренуци“ за који је 2009. године освојио престижну „Гулдбаже” награду за најбољег глумца. Остали значајни филмови у којима се појавио су „Хипнотизер“, серијал „Хамилтон“, „Неко други у Шведској“, „Stockholm East“ и „Дан и ноћ“. Још једно „Гулдбаже” признање освојио је 2014. године за најбољу мушку улогу у филму „Нико ме не поседује“ у режији Шел-Океа Андерсона. 

Микаел Персбрандт је постао међународно познат захваљујући главној улози у данском филму „Бољи свет“, добитнику Оскара за најбољи страни филм, који је режирала Сузан Бир. Његова изведба донела му је номинацију за Европску филмску награду за најбољег глумца 2011. године. Међу његовим међународним пројектима су и завршни део трилогије Питера Џексона „Хобит: Битка пет војски“, драма „Неко кога волиш“, која је освојила Награду публике за најбољи међународни филм на фестивал у Лос Анђелесу, као и од критике хваљени вестерн „Спасење“. 

Недавно је играо у Нетфликсовој серији „Сексуално образовање“ и у серији „The Kingdom Exodus“ Ларса фон Трира, за коју је 2023. године номинован за Роберт награду за најбољег главног глумца. 

За улогу генералног секретара УН-а, Дага Хамаршелда, у политичком трилеру „Хамаршелд” у режији Пера Флаја, добио је изузетне критике и похвале. Филм је такође постао један од најгледанијих у нордијским биоскопима током 2024. године. 

Микаел има и богату позоришну каријеру у шведским представама попут „Три сестре“ и „Смрт трговачког путника“ у Плаза театру, „Господин Пунтила и његов слуга Мати“, „Добра душа из Сечуана“ и „Дуго путовање у ноћ“ у Краљевском драмском позоришту. Међу његовим примећенијим су и „Марија Стјуарт“ (у режији Ингмара Бергмана), „Дон Жуан“, „Дивља патка“, „Госпођица Јулија“ и „Галеб“. Године 2012. постао је власник приватног позоришта Максимтеатерн у Стокхолму.

Као и већима глумаца, посвећен је хуманитарном раду, па је тако посетио сиромашне четврти Сао Паула у Бразилу заједно са фудбалером Златаном Ибрахимовићем, у оквиру организације која подржава права деце. Такође, током 2004. године посетио је бивше дечје војнике у Либерији као део УНИЦЕФ-ове шведске кампање против експлоатације деце. 

Као младић волео је да игра фудбал и тренира бокс. Иако се дружио с „опасним“ друштвом, 1983. године се пријавио на балетску академију.  Током 1997. године снимао је чак 259 дана, нешто што, како каже, никада више не би поновио. 

Омиљени холивудски глумци су му Роберт Де Ниро, Ал Пачино, Гери Олдман и Шон Пен, док међу глумицама издваја Џину Роуландс и Џесику Ланг. 

Пошто је често био мета шведске штампе, 2006. године одлучио је да тужи један шведски таблоид.  Живи у својој кући на Ингароу, у предграђу Стокхолма. Са партнерком Саном Лундел, има синове Игора Едгара Персбрандта Лундела (2006), и Оке Ло Персбранта (2009).  Био је верен с Маријом Боневи од марта 1998. до 2003. године. 

У интервјуу за магазин „Кинг“ из 2023. године, Персбрант је рекао: „Свет гори, али у мом влада мир“, што одражава његов осећај унутрашњег мира и стабилности, упркос турбулентним временима у свету. Персбрант је познат по својој искрености и дубоком промишљању животу и уметности, што се често огледа у његовим интервјуима.