Мој дух је прилично немиран

Стално сам у покрету, путујем, дружим се… Мој дух је прилично немиран, вероватно се бојим доколице коју најчешће преспавам, каже глумица Сањa Јовићевић Поповић из серије „Игра судбине” на ТВ Прва.

Члан је ансамбла Градског позоришта Подгорице од 2014. године. Глума је нешто што је забавља, узбуђује, троши, али осећа, свакога дана, да је привилегија живети од глуме.

Удата је за Бранимира Поповића, награђиваног глумца и професора Факултета драмских уметности у Цетињу, имају ћерку Софиу. У последњих неколико месеци гледамо je у лику психотарапеуткиње Милене Буразер у серији „Игра судбине”, која је сваког дана на програму ТВ Прва, у 20.05.

Њена Милена је пријатељица секретарице Бобе, била је психотарапеуткиња Уне Христић, касније и њеног супруга Андрије Бошкања, а онда и Андријина љубавница. Љубавна веза са сувласником Кан капитала, који после претрпљеног инфаркта одлази у Америку а фирму препушта Алекси и Луки, нанела јој је бол, патњу, разочарање. Открива нам да ће и у шестом циклусу, под називом „Тајне прошлости”, њен лик бити довољно присутан да покреће радњу, да буде видљив, остави утисак а њој помогне да у једној тако великој серији ипак буде препознатљива. 

– Ја сам свесна да је то само делић једног великог мозаика – каже наша саговорница. – Али сам такође сигурна да ће „Игра судбине” оставити трага и у мом и у будућем животу серије.
Још вели да улога Милене Буразер није била захтевна…

– Ништа није захтевно и компликовано када сте у продукцији која ради по највишим стандардима. Када томе додамо сјајне, брижне, професионалне и искусне редитеље као што су Милан Караџић и Станко Милошевић, затим моје колеге са којима сам делила кадар Драгана Мићаловић, Лора Орловић, Тамара Белошевић, Тијана Максимовић, Иван Иванов, Бојана Ординачев, Софија Рајовић, Бранимир Поповић, мој супруг који је играо Андрију Бошњака, и све оне са којима нисам, е онда ми све пада лако. Све је игра, лако је доћи до доброг резултата. Морам такође да поменем и екипу сценариста која је зналачки поставила мој лик психотерапеуткиње Милене.

Рођена је у Подгорици. Двадесет петог новембра је прославила тридесет шести рођендан, заједно са сестром близнакињом Вањом, која је такође глумица. Дипломирала је на Факултету драмских уметности на Цетињу, у класи професора Бранислава Мићуновића. Каријеру је почела у позоришту, прва представа „Луча Микрокозма”, по чувеном Његошевом делу, у режији Паола Мађелија и Радмиле Војводић. До 2014. већ је сарађивала са великим редитељским именима, са Јагошом Марковићем, Горчином Стојановићем… Велику популарност јој је донела улога богаташице Бојане Бачић у серији „Будва на пјену од мора”, где је играла ћерку контраверзног бизнисмена Сава Бачића и његове супруге Нађе, које тумаче Мима Караџић и Љиљана Благојевић. „Будви” је посветила три године свог живота… Играла је и у серијама „Santa Maria della Salute”, „Синђелићи”, „Убице мог оца”, „Хотелу Балкан”… Данас, са ове временске дистанце, чини се да је почетак њене каријере био као бајка…

– Тако је! – каже. – Немам речи којима бих изразила захвалност браћи Караџић, Милану и Мими, за све то што ми се десило на почетку уласка у свет глуме. Тих првих недеља и месеци, нисам била свесна шта ми се догађа. Колико је све то око мене било велико и колико је трага оставило не само на мени већ и на многе моје колеге, са којима сам почињала те давне 2012. У сваком месту у бившој Југославији, у којем сам била, прилазили су ми и говорили да су гледали „Будву на пјену од мора”. Гледаност је била невероватна! И не само то. Ко год је причао о серији са мном имао је осмех на лицу. И сама чињеница да се серија у више наврата репризирала на многим ТВ каналима говори о томе да је овај пројекат испунио највише стандарде ТВ продукције када су наши простори у питању. Уз то, отишла је и корак даље – била је најлепша разгледница Црне Горе. А како шлаг на торти је трећа сезона коју сам снимала док сам била у осмом и деветом месецу трудноће са мојим анђелом, ћерком Софиом.
Њен животни мото је „мисли добро јер ће добрим да ти се врати”. Била је узор сестри близнакињи Вањи, која је кренула Сањиним корацима и од пре две године је глумица ансамбла Градског позоришта Подгорице.

А ко је Сањин узор ?

– Моја породица! Она ми никада није окренули леђа. Моји најмилији су највећа подршка у мом професионалном и приватном животу.
Шаљиво додаје:

– Мислим да би свет стао када не би постојале баке и тетке. Када се деси да смо супруг и ја ван Црне Горе, најдража ћеркина адреса је тамо где су бака и тетке. Чак мислим да једва чека да нас двоје одемо на снимање, а она буде у амбијенту у којем не постији реч – НЕ.

Које вредности поштује код пријатеља?

Каже први услов који њени пријатељи морају да испуне је да не касне.

– За све остало ћемо лако, јер одох ја даље а касније ме је тешко стићи – рекла је Сања Јовићевић Поповић.